КАКАВ ПРОСЕК: У последња два века САД водиле 1,1 рат годишње

Свакако да није. Када се само сетимо свих оних империја у светској историји и ратова које су водили, од локалних до оних чувених о којима читамо у историјским уџбеницима, "америчко царство" се још увек налази у пренаталном добу. Међутим, ако узмемо за параметар старост државе у односу на број ратова које је водила, онда су Сједињене Државе неприкосновени лидер. 

"Посебност америчке нације"

Недавно се амерички историчар Питер Орзеховски, који се више од 35 година бави конфликтима у свету, у настојању да одговори на питање "Да ли смо на помолу Трећег светског рата?" обратио својим читаоцима питањем: Да ли сте знали да је Америка за више од 200 година водила 220 ратова, војних интервенција и ЦИА операција против других држава?

Та реализација им је сигурно тешко пала, нарочито кад се узме у обзир снажна патриотска настројеност већине Американаца према својој држави, што је свакако особина коју негују и остали народи у свету. Али, све чешће се може чути како од стране америчких функционера тако и међу обичним Американцима о "посебности америчке нације" и њене позиције у свету.

Ова "посебност", ако смо потпуно искрени, може да објасни неке ствари, барем када је реч о ратовима САД последњих 100 година, али пре тога, САД су углавном преферирале политику немешање и изолационизма, барем када је било речи о односима у свету, где су водећу улогу имале европске колонијалне силе.

Међутим, све се променило након Првог, а нарочито Другог светског рата.

Монроова доктрина

Првих 100 година Сједињених Државе такође су обележили сукоби, како када је реч о сукобима у "америчкој сфери утицаја", тако и када говоримо о Америчком грађанском рату, великој прекретници у историји САД.

Теорију и праксу "америчке сфере утицаја" први је сковао амерички председник Џејмс Монро 1823. године. Према њој, свако мешање или покушај колонизације држава Северне или Јужне Америке од стране европских држава биће сматрано актом агресије, који ће за резултат имати интервенцију војске САД. Међутим, овим спољнополитичким актом се не забрањују слични акти када је реч о државама Северне и Јужне Америке, што су САД увелико користиле. Наравно, не само оне.

Грађански рат у Америци, с друге стране, био је и остао најкрвавији сукоб у америчкој историји. Рат који је коначно установио САД као праву националну државу. Не само што је једном заувек установљен уставни примат федералних над државним властима, него су и у културном смислу САД постале јединствени простор, чији су се становници сматрали грађанима властите националне државе. По завршетку рата, већ од 1890. године влада САД поново почиње да интевенише ван својих граница.

Поглед на свет

У својој књизи, Орзеховски наглашава да ће онај ко буде пратио развој сукоба у свету последњих неколико година остати запањен погледом на свет који данас имају Сједињене Државе, а конкретно Пентагон.

Наиме, по њима, кључне земље попут Русије или Кине, треба да се нађу под војним окриљем САД. У ово је свакако тешко поверовати, нарочито када се узму у обзир глобалне последице у покушају остваривања ове намере. Ако смо потпуно искрени, до овога ће доћи "када се Пакао замрзне", ако смемо да употребимо амерички еуфемизам.

И даље делује нестварно да држава, која је позната по томе да је настала од људи који су бежали од ратова, религијске нетрпељивости и немаштине, и која се успешно формирала у складу са непревазиђеним политичким и економским слободама, које је само пар година раније изнедрила Француска револуција, може за тако кратко време да учествује у толико ратова.

Свакако, рат је део људске цивилизације, али када постигнете такав друштвени ниво и слободу, потпуно сте способни да под тим истим вредостима посматрате и друге народе, барем када је реч о САД након Другог светског рата. Али управо након овог периода, када постоје УН и Савет безбедности, број интервенција САД поново скаче.

Зато, када је реч о САД, може се закључити да није толико реч о "посматрању" колико о "наметању" сопствених уверења другим народима. А то је "извор сукоба" у готово свим америчким ратовима последњих 100 година. 

Као други извор сукоба теба истаћи тежак дефицит светских ресурса последњих неколико година, који наставља да расте. Овде се свакако мисли на нафту и њене деривате, око којих су Сједињене Државе изградиле своју моћ. Заиста, нафтни лоби има прејак утицај на америчку политику, што само одлаже неопходни прелазак на чистије технологије.

Овакав став према америчкој спољној политици све је више заступљен, како међу другим државама света тако и у самим Сједињеним Државама. Уосталом, како другачије објаснити заинтересованост америчке спољне политике за делове света у којима постоје богата налазишта нафте?

Погледајте још:

-

-

-