Зашто српски сељак баца кромпир који узгаја?
Неколико хиљада тона кромпира који су произвели пријепољски и ивањички пољопривредници биће бачено јер нема купаца, а ово поврће из увоза је много јефтиније.
Дејан Жунић из пријепољског села Сељашница засејао је 12 хектара овог поврћа, са четири хектара га није извадио, а има 40 тона залиха кромпира који ће, највероватније, бацити.
"Нисам продао ни сав кромпир који сам извадио, цена белог је 30, а црвеног 25 динара. Највећи проблем представља увоз овог поврћа које нема декларацију произвођача, односно земљу порекла, а у продаји је јефтинији", рекао је он.
Према речима председника Управног одбора "Плодова Србије" Ратка Вукићевића, од јула прошле године до ових дана у Србију је увезено чак 18.179 тона кромпира из Аустрије, Немачке, Холандије, Словачке, Пољске и Белгије, а само у овој години увоз је достигао 6.000 тона.
Сличне проблеме има и произвођач Миодраг Драшковић из ивањичког села Мочиоци.
Он је имао засађеног кромпира на 45 хектара, а са својих парцела је остварио приход од 39 тона по хектару.
"Имао сам добар и квалитетан принос, међутим, због увоза кромпира нисам продао све количине. Оно што сам пласирао на тржиште је било по цени од 22 до 24 динара", каже Драшковић.
Према његовим речима, проблем представља кромпир из увоза који стаје чак и испод 20 динара по килограму.
Имајући у виду свеукупну ситуацију Драшковић и Жунић нису сигурни да ће гајити ово поврће на великим парцелама, јер сматрају да је неисплативо, а нарочито због тога што су принуђени да га, после толике муке и улагања, бацају.
Јефтинији, али...
Тржиште кромпира у Србији је у знаку увоза из држава Европске уније и то по ценама нижим од трошкова производње.
Увозници тамо купују упакован кромпир (вреће од 10 килограма на палети) за четири до шест центи по килограму (4,8 - 7,2 динара), док се индустријски кромпир у ЕУ може купити и за само два цента и сасвим добро изгледа, али се не препоручује за јело због високог садржаја скроба.
Прочитајте и:
