Златно доба Запада је прошло: Американци охолошћу понизили Русе, цена може да буде превисока

У Бриселу је одржан округли сто "Дефинисање нове безбедносне архитектуре Европе" у организацији америчког комитета Споразум Исток-Запад. Између осталих, од предавача су били професори Џон Миршмајер и Стивен Коен и уредник часописа Нација (Натион) катрин Ванден Хојвел. Главна тема су били односи Русије и Запада, посматрани кроз призму Украјинске кризе. 

Џон Мирсхајмер: Златно доба Америке и Европе је прошло

Професор политичких наука на Универзитету у Чикагу сматра да је 2008. година преломна за све што се збива данас. Од распада СССР до те године, Европа и Запад су уживали безбедоносно златно доба јер је претња од комунизма и агресивног Совјетског савеза била прошла, а НАТО је имао једну од најдоминантнијих позиција на светском нивоу.

"А онда је НАТО најавио 2008. да у чланству жели Грузију и Украјину, док је ЕУ саопштила да планира даље ширење партнерства на исток. Обе ствари изазвале су подозрење Русије. Зато не чуди рат Москве са Грузијом исте те, 2008. која није добила очекивану подршку од Северноатлантског савеза", рекао је Миршмајер. 

Обарање Јануковича и довођење проамеричке струје убедило је Русију да "демократизација" нужно значи замену антиамеричких власти у земљама света онима који су лојални. Превођење Украјине у западну сферу Кремљ не жели и не може да прихвати и то је оно што Европа није испоштовала.

КЉУЧНИ ДЕО: Због јачања Кине, Америци је приоритет Азијско-пацифички регион, Блиски исток је на другом месту, док је Европа трећа.

РЕШЕЊЕ: Из тих разлога, сматра Мирсхајмер Европа треба да се труди да смири односе са Русијом и обезбеди неутралност Украјине, како у војном, тако и у економском погледу, јер је поверење Русије изузетно нарушено.

Стивен Коен: Кијев да не иритира Москву, а Запад да га не подстиче

Коен је један од највећих стручњака за Русију и руско-америчке односе међу западним интелектуалцима. Предаје на Принстону и у Њујорку. 

Коен преломну тачку помера из 2008. у деведесете, у време када је Клинтонова Америка хтела цео свет за себе, рачунајући да када нема конкуренције из Москве, има право на све. Он верује и да се од Русије у задње две, три деценије очекивало само да узмиче и даје уступке, док је за САД било резервисано "купљење кајмака". 

Охолост Вашингтона огледа се у убеђености да САД имају право да утичу на цео свет, а да Русија, као губитник у Хладном рату, нема право ни на possovjetski простор као своје двориште. НАТО се ширио на исток и Владимира Путина од прозападно оријентисаног политичара, који је 2001. понудио помоћ Америци у борби са тероризмо, направио противника.

КЉУЧНИ ДЕО: Пропаганда о Путину као антизападњаку је нетачна - он је више за сарадњу него многи у његовој земљи. Путинова политика није агресивна, већ само реакција на притисак споља. Штавише, Путин је либералнији него утицајни кругови у његовој земљи, који га критикују да је превише благ.

РЕШЕЊЕ: Путин је оцрњен као ниједан совјетски лидер пре њега. Са тим треба престати. Што се тиче Украјине, као најочитије персонификације кризе односа два ентитета, Коен предлаже федерализацију те земље (без Крима, он треба да остане руски) и њено устоличење као зоне која има слободну трговину са истоком и Западом, али без уласка у НАТО. Цео договор мора бити написмено, ратификован у УН, а не усмено, као што је Горбачов насамарен при распаду СССР.

На крају тврди, ако Запад не заустави агресивност Кијева, рат са НАТО је више него реалан.