ЗЛИ ТУЂМАНОВ ПЛАН: Заплашите и отерајте све Србе, а ми ћемо им ТОБОЖЕ јамчити грађанска права!

"Хрватска ће и ове године, помпезније него икад, прославити тешке злочине над Србима из Хрватске, док ће Срби оплакивати пострадале и судбину избеглих", пише у свом ауторском тексту Љубан Каран за Standard.rs.

"Хрватска је чинила огромне дипломатске напоре да у дефиле укључи што већи број земаља, посебно најјачих земаља НАТО, и тако обезбеди дефинитивну верификацију законитости и исправности злочиначке војне операције.

Ипак, не иде им све по плану и кроз медије се види нервоза која им ремети сљављеничку атмосферу јер, како у свет продире права истина о „Олуји“, све је више оних који се стиде своје улоге у њеној реализацији.

ПЕТ ДАНА ПАКЛА

„Олуја“ је харала пет дана – од 4. до 9. августа 1995. године. Била је то добро испланирана војна операција етничког чишћења, са свим пропратним злочинима, срачунатим да изазову страх и панику и тако покрену реке српских избеглица са крајњим циљем да се никад не врате на своја вековна огњишта. Хрватска власт већ двадесет година „Олују“ лажно приказује као бриљантну и генијалну војно-полицијску операцију, али то су само празне речи. Сви релевантни подаци и документи и на српској и на хрватској страни јасно говоре да је у питању ратни злочин и највеће етничко чишћење на тлу Европе после Другог светског рата.

Над оним цивилима који нису били изложени директној артиљеријској ватри и који су поверовали у хрватске тобожње гаранције о безбедности и људским правима извршени су свирепи злочини, што је покренуло и онај део становништва који се колебао да ли да напушта домове и имовину. Тек убиства, паљевине, пљачке и нељудско поступање према цивилима обезбедили су да се злочиначка операција етничког чишћења успешно и до краја реализује.

Војска РС Крајине се тако звала, али тешко да је то и била. Пре би се могло рећи да се претежно радило о наоружаном сеоском становништву, лоше наоружаном, још горе обученом, које је у виду некакве стајаће војске бранило своја села и своју територију, плашећи се за голи живот. Старосна структура оних који су имали оружје је била катастровална а командни кадар на нижем тактичком нивоу углавном приучен и потпуно неувежбан у смислу вођења ширих операција и фронталних сукоба.

Овакву „војску“ Хрвати су напали најмање седам пута јачим снагама. У нападу је учествовало 150.000 војника Хрватске војске и 25.000 војника Армије БиХ, што је укупно 175.000 војника према 27.000 војника Војске РСК. Сем тога, Хрвати су били модерно опремљени и наоружани, добро обучени од страних инструктора и добро утренирани за конкретну акцију, уз свеобухватну логистичку, пропагандну и ко зна какву још помоћ САД и НАТО.

ВРЕМЕ РАЗОТКРИВАЊЕ ЗЛОЧИНА

Тешке злочине у операцији „Олуја“ починиле су до зуба наоружане војне формације Хрватске војске, уз свесрдну помоћ такозване „међународне заједнице“. Фаланге Фрање Туђмана изненада и жестоко су напале српско становништво у зонама под заштитом Уједињених нација када је беспотребно и свирепо убијено најмање 2.650 српских цивила а трајно етнички почишћено око 340.000 Срба. Том приликом су, како је сам Хашки трибунал рекао, па порекао, извршени тешки злочини у виду убистава, нечовечних дела, окрутног поступања, депортације, пљачке и разарања. Срамно је да за ове злочине нико није одговарао, али ми Срби никада нећемо заборавити ко их је починио и никада нећемо престати инсистирати да злочинци одговарају и да се злочини осуде.

Нико никада није Хрватску позвао на одговорност због тако драстичног кршења међународног права иако су зоне под контролом УН неприкосновене. Злочиначка акција је на Западу прећутно одобрена а негде и јавно подржана. Штавише, разоткривен је умишљај међународне заједнице која је Србе разоружавала и дефинитивно спремала за политичко решење проблема а истовремено је тајно наоружавала, обучавала и хушкала Хрвате да се одлуче за војно решење „српског питања у Хрватској“.

 Већ две деценије потенцијални повратници се застрашују добро смишљеним научним методама. Најчешћа метода су привођења и саслушања државних органа Хрватске, притварања и покретања истрага. И то не хапсе Србе при првом, па ни другом доласку у Хрватску, него најчешће код трећег преласка границе. Тако се анулира осећај сигурности који Срби могу стећи ако једном уђу у Хрватску и не буду ухапшени.

Према онима који се ипак врате на своја имања примењује се нека врста узнемиравања, претњи, премлаћивања па и убиства.

ДА ЛИ ЈЕ ПОВРАТАК ИПАК МОГУЋ?

Хрвати су се ипак прерачунали и греше ако мисле да је време учинило своје и да се протерани Срби неће вратити. Греше ако мисле да ће тајним операцијама успети да спрече повратак Срба у своје куће, станове и на своја имања, и да ће тако верификовати резултате етничког чишћења.За сада се међународна заједница са њима солидарисала, али злочини почињени у „Олуји“ не застаревају и некада ће доћи на дневни ред.

Од 1.800.000 Срба у Хрватској, по попису из 1931. године, остало их је само 186.000, по попису из 2011. године, око 10 одсто, са тенденцијом даљег смањења. Само за 80 година у Хрватској је елиминисано 90 одсто Срба, који су побијени, протерани, покрштени или на други начин асимиловани.

Од 1.800.000 Срба у Хрватској, по попису из 1931. године, остало их је само 186.000, по попису из 2011. године, око 10 одсто, са тенденцијом даљег смањења. Само за 80 година у Хрватској је елиминисано 90 одсто Срба, који су побијени, протерани, покрштени или на други начин асимиловани.