ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ: Законом "бришу" силоване Српкиње на Косову и Метохији!
ФРАНКФУРТ - Представници српских организација са Косова сматрају да је амандман на тзв. косовски закон о статусу и правима бораца и жртава рата, те Стратегија која га прати, а која би ускоро требало да уђе у процедуру у приштинској скупштини дискриминаторски.
Они указују да се тим решењима статус жртве признаје само од 27. фебруара 1998. до 20. јуна 1999. године и да представља флагрантно кршење људских права мањинских заједница на Косову, а нарочито српске.
Наде полажу, како кажу, у међународну заједницу, за коју верују да ће реаговати и спречити озакоњивање дискриминације жртава.
Дискриминаторски временски оквир
Стратегију, односно нацрт уредбе о утврђивању положаја за жртве сексуалног насиља током рата 1999. године саставио је Национални савет који је пре годину и по дана основала тзв. косовска председница Атифете Јахјага. Савет већином чине представници невладиног сектора, а у њема нема ниједног представника мањинских заједница, ни Срба, ни Рома, ни Горанаца, ни Ашкалија, ни Египћана, преносе франкфуртске „Вести“.
''Нацрт обухвата дискриминаторски временски оквир и тиме одузима право за признање и бар некакву надокнаду и финансијску помоћ жртвама сексуалног насиља. Тај временски оквир је постављен с образложењем да је рат завршен јуна 1999, али не треба заборавити да су акције које су се десиле након тог периода такође последице рата", истиче Душан Радаковић, директор невладине организације Центар за заступање демократске културе из Косовске Митровице.
Силовани и Срби и Српкиње
Како наводи, ако ова стратегија прође, флагрантно се крше права свих заједница и апелује на међународну заједницу и све невладине организације да реагују.
Косовски Албанци се сећају само наводних српских злочина
Документом се по ко зна који пут над Србима и српским женама крше људска права, закључује и Милена Парлић, секретар Удружења страдалих на КиМ.
"Свако насиље над женама је неприхватљиво и за казну по кратком поступку, али није чудо што се косовски Албанци сећају само наводних српских злочина. А колико жена су силовали такозвани "борци" ослободиоци и странци, и у каквим условима и данас живе и колико се поштују жене на КиМ нико не помиње“, нагласила је она за „Вести“.
Парлић додаје да је за "време ратних дешавања било силовања и мушкараца и жена Срба".
"Зато је ова Стратегија морала да се бави и силовањима након доласка међународних снага, кад су српске жене биле потпуно препуштене на милост и немилост албанским злочинцима. Срби су доказали да свака жртва има име и презиме, и да сваки злочинац, без обзира на националну и верску припадност, треба да одговара за злочин који је починио, али изгледа да наше комшије не осећају исто кад су у питању њихова недела. Кад је реч о силовањима Српкиња и неалбанки у питању, и даље имам горак укус у устима, сећајући се поновног суђења "гњиланској групи", о злочину над двема Српкињама из Гњилана“, каже Милена Парлић, секретар Удружења страдалих на КиМ.
Специјални суд који ће процесуирати ратне злочине ОВК радиће по тзв. косовским законима, и питање је да ли ће све жртве сексуалног насиља током рата бити у равноправном положају пред њима, уз овако састављен закон.
Нацрт Стратегије и образац за пријаве за регистровање жртава, који ће се доставити тзв. Комисији косовске владе (која би требало да почне да ради у октобру), усвојен је на последњем, четвртом састанку Националног савета.
"У раду тог савета неопходно је учешће и представника мањинских заједница. Њихов глас о овако важној и осетљивој теми мора да се чује“, истиче Душан Радаковић.
Славко Симић, председник посланичког клуба Српске листе у косовском парламенту, истиче да је закон усвојен с много закашњења, али да њима најзад жене које су жртве сексуалног насиља током рата имају законску заштиту.
"Даљи процес имплементације и анализе о овој категориј биће у рукама актера који се директно баве проблемом жена жртава сексуалног насиља, а то су НВО, мисија Оебса и посланици у Скупштини Косова јер они могу најбоље да разумеју детаље овог закона“, каже Симић.
