ЗОРАН БАБИЋ КАКВОГ НЕ ПОЗНАЈЕМО: Живим у матријархату, имамо кућни савет где сам обично надгласан
Један од најпознатијих посланика Српске напредне странке Зоран Бабић, први пут говори о породици, који је му је омиљени поклон, али и ком политичару се диви.
Нову годину је дочекао са својом породицом, са којом нажалост, проводи мало времена и то је нешто што га растужи и брине, због тога користи новогодишње празнике како би што више учествовао у одрастању своје деце и у свим изазовима тог одрастања. Међутим, где ће дочекати 2016. годину није знао до последњег тренутка:
- Живим у класичном матријархату са четири жене од 11 до 81 године и неопходно је да обавимо кућни савет, где је мој глас само један од пет, неретко се дешава да ме и прегласају, тако да ћу ја моје даме као и увек испоштовати.
Најдражи поклон му је оно што својим рукама направи његова млађа ћерка и, како каже, веома је креативна у томе.
- То обично буде јако лепо украшено и буде намењено њеном таји, како ме зове.
Омиљени празник му је крсна слава. То је време и дан када окупља рођаке, пријатеље и кумове, све оне људе са којима се дружио и пре неколико десетина година, са којима је одрастао, са којма се дружи и сада.
- Волим и све остале верске празнике као што су Божић и Ускрс где на традиционалан начин те празнике обележавамо. Моја мајка има 81 годину и важи за оне старовременске жене које поштују традицију и ту традицију и обичаје је пренела и на мене, преноси и на моју децу.
Има много савремених политичара који су оставили снажан траг у свом политичком деловању, међутим свака држава, време и окружење је за себе специфично, међутим Бабић је издвојио две особе на политичкој сцени које највише цени.
- Уколико је показивање снаге многи, не само ја, желе да се угледају на Владимира Путина. Са друге стране као неко ко је у кризним, тешким временима водио велику државу, велику економију, и то не путем неких изазова и пропадања, већ даљег раста, то је госпођа Меркел. Тако да између те две личности и из њиховог деловања могу пуно да научим. С једне стране је то једно снажно национално опредељење, а са друге стране је снажна марљивост, па нека комбинација мислим да би била идеална за Србију - рекао је Бабић.
Бави се спортом иако многи, како каже "због мојих скоро два метра и 117 килограма мисле да не могу много тога да пружим у спорту", али са пријатељима са којима скоро 30 година игра баскет, то ради и сада и не пропуштају прилику да се сретну и укрсте копља на кошаркашком терену.
- Са друге стране све више ми је пасија тенис, неко каже да је то снобовски, неко каже да је то утицај Новака Ђоковића, али заиста уживам са пријатељима онда када можемо. Све то што се скупи од стреса, од напорног рада, увече када одемо око 10-11х , пошто раније немам времена, излупам се по тој лоптици будем много квалитетнији и креативнији у наредном дану. Ватерполо је моја давнашња љубав где сам се у младости проналазио и тренирао.
Хоби нема, не зато што га нешто не привлачи, већ нема времена за то. Нада се да ће га неки хоби сачекати у пензионерским данима када неће имати оволико обавеза.
