Навијачи Звезде заувек ће памтити ове СЛИКЕ СА ПРОСЛАВЕ титуле (ВИДЕО+ФОТО)

Дочекала је Црвена звезда своје тренутке славља. Дуга и врло успешна сезона у којој су се црвено-бели после тријумфа у Купу Радивоја Кораћа и АБА лиги први пут у историји окитили "дуплом круном", надграђена је и трећим трофејом, титулом националног шампиона коју је Звезда чекала пуних 17 година. После славља на паркету и у свлачионици "Пионира", наставак Звезидног досањаног сна пренет је на Мали Калемегдан где је нове прваке Србије дочекало око хиљаду и по навијача.

Дуго је Звезда чекала трофеј. По "правилу" је трофеј намењен шампиону Србије годинама одлазио у комшијско двориште, а прослава титуле је у ово доба године бивала организована на теренима у непосредној близини, у табору најљућег ривала, Партизана. Управо због свих ових чињеница, није чудило што су кошаркаши, али и руководство црвено-белих дали себи одушка и у слављу отишли и за нијансу даље него што би и сами очекивали.

Навијачи Црвене звезде одмах после завршетка трећег меча финала плеј-офа КЛС упутили су се испред просторија клуба, а када су тамо аутобусом стигли и њихови љубимци, славље је могло да почне и то великим, вишеминутним ватрометом, док су се на балкону клупских просторија један по један појављивали кошаркаши Звезде и челни људи новог првака Србије. За то време навијачи су давали шлагворт Звездиним химнама, поздрављали их понаособ како су излазили на балкон, потпомажући се бројним пиротехничким средствима међу којима су доминирале бакље.

Управо је једна од њих завршила и у рукама тренера Дејана Радоњића, често оспораваног црногорског стручњака који је свој квалитет на крају доказао триплом круном. Тај је моменат одушевио Звездине фанове који су му у то име испевали познате стихове групе Кугуарс: "Дејо, мајсторе, па ти си Бог!"

Одмах за њим кренуле су и песме намењене играчима. Међу њима су доминирале оне упућене немачком центру Маику Цирбесу, односно америчком беку Чарлсу Џенкинсу.

- Наш је Цирбес ј*** Мачвана... – била је једна од порука навијача.

Одмах после тога микрофон је преузео словеначки репрезентативац Јака Блажич који је такође "пецнуо" вечитог ривала.

- Ајмо ону нашу: "Зато што сте сви веровали слепо..." – повео је навијање Блажич и одмах добио громогласну подршку из публике.

Човек који је најдуже чекао на трофеј првака државе био је тим менаџер Небојша Илић. Као играч је донео Звезди неке од последњих њених титула (1993. и 1994), а двадесетак година касније, потпуно разумљиво, био је одлично расположен, па је на наговор навијача и повике "Нешо, скини се!", исто и учинио, те међу окупљене бацио свој жакет.

Блажич који је преко разгласа у тим моментима водио навијање упитао је присутне да ли је неко видео Бобана Марјановића, да би се који минут касније на балкону појавио и Звездин горостас праћен скандирањем:

- Ооооо, Боби, остани...

У моментима када је Калинић упалио бакљу, навијачи су још једном отпочели:

- Силов'о си Сашу, Калина... – алудирајући на дуел са једним од Партизанових лидера, Сашом Павловићем.

Уследиле су једна за другом Звездине химне: "Од рођења твог", "Још једна победа и титула", а затим је мегафон преузео Маик Цирбес мегафон и поздравио навијаче на српском:

- Хвала, Делије! – на шта су му они узвратили као после освајања титуле у АБА лиги у Загребу:

- Данке, Цирбес! Данке, Цирбес!

Можда највеће аплаузе и скандирање доживео је Чарлс Џенкинс. Звездин Американац је сјајним партијама водио свој тим у финалној серији, а свесни његовог доприноса триплој круни навијачи су му поручили:

- Ђенка, stay with ус, Ђенка, stay with ус... – на шта је Џенкинс извадио телефон и начинио видео за личну архиву.

Одмах за њим микрофон је узео Никола Калинић који се нашалио на рачун председника црвено-белих Небојше Човића:

- Само да нам Чова не замери, ако поломимо овај кош – рекао је Калинић показујући у правцу навијача који су се пели где год су стигли како би обезбедили себи што боље позиције за славље и прављење селфија.

За официјелни крај вечери, већ дубоко у ноћи, навијачима се обратио капитен Лука Митровић.

- Мислим да смо сви дуго чекали нешто овакво и да смо сви заједно заслужили овај успех. Желим да вам се захвалим што сте били уз нас целе сезоне. И кад је било добро и кад није. На срећу, тих тренутака када није, било је мало. Сада желим да сви заједно запевамо из свог грла да нас чују и ови с друге стране: "Душмани хоће да нас..." – почео је Митровић, показујући у правцу терена комшијског Партизана, а затим добио подршку свих присутних.

Звездино славље званично је завршено око два час после поноћи, али фанови новог шампиона Србије остали су до дубоко у ноћ на теренима на којима је њихов вољени клуб извојевао првих десет титула шампиона средином 20. века. Сада су, после 17 година чекања, дочекали и 16. шампионски трофеј. Отуда и не чуди што се никоме од њих није журило на починак.