ТО ЈЕ ДАНАС НЕОПХОДНО: Да ли смо довољно дигитално писмени?
Ово су закључци регионалне конференције "Предузетништво и дигитална писменсот младих Србије, Црне Горе, БиХ".
Дигитално друштво је реалност, а дигитална писменост и вештине услов су за успешно бављење већином професија данас, речено је јуче на регионалној конференцији "Предузетништво и дигитална писменсот младих Србије, Црне Горе, БиХ".
На конференцији је речено да је дигитализација потребна за било који предузетнички посао и да је савремено образовање важно за формирање кадрова за тржиште рада, као и за развјање индивидуланог и предузетничког духа од најранијег доба применом нових технологија у образовном систему.
Помоћница министра за електронске комуникације Министарства за телекомуникације Владе Србије Ирина Рељин рекла је да је у току рад на Стратегији дигиталне писмености. Оценивши да је веома важна инфраструктура, Ирина Рељин је додала да је усвојена Стратегија развоја мрежа нове генерације за период до 2023. годиине и да је њен циљ припрема окружења и инфраструктуре за развој дигиталне економије и друштва.
АЈФОН ИХ УНАЗАДИО! Мајкрософт престигао Епл и постао најмоћнија америчка фирма
- Важно је да имамо јединствено дигитално тржисте, и ту смо препознали пет важних стубова - развијање 5Г мобилне технологије, развој интернета ствари, рачунарство у облаку, рад са великим базама података и сигурност на интернету - рекла је Ирина Рељин.
Она је додала да како бисмо све то имплементирали, прво морамо развијати кабловску инфраструктуру, а онда треба и да се примени дигитална писменост.
Шта је са школама?
Ирина Рељин је нагласила да ресорно министарство реализује доста пројеката на ову тему. Што се тиче школа, она је навела да су све школе у Србији данас повезане на интернет.
У оквиру скупа разматране су могућности, примери добре праксе, за унапређење пословног амбијента и дигиталне писменост код младих у државама у окружењу.
В. д. директора Научно-технолошког парка Гордана Даниловић Грковић рекла је да имамо огроман потенцијал у младим људима на факултетима, са једне стране, а релативно мали број стартап компанија, с друге стране.
- Цео регион је после 2000. године, када је било доста донаторских пројеката, пропустио да развије већи број организација за подршку, као што су бизнис-инкубатори, иновациони центри, технолошки паркови, а што би поспешило оснивање и развој знатно већег броја стартап компанија - рекла је Грковићева.
Она је додала да цео свет улаже у стартапе, а да је у Србији потенцијал за то невероватан.
