У сусрет 10. Фестивалу науке: Шта познати мисле о науци?

Децембар је месец када се облачимо топло и слојевито, сводимо рачуне, бројимо дане до празника... и славимо науку на највећој научној игранци! Фестивал науке одржава се ове године по десети пут у Београду, успевајући да из године у годину привуче што већи број посетилаца, али и пажњу медија, необичним, занимљивим, понекад интригантним и увек спектакуларним научним заврзламама.

Један од ретких саговорника који је признао да су му часови физике, хемије и математике били најизанимљивији јесте светски мега цар Рамбо Амадеус! Како је открио, први пут је схватио да је наука неопходна током своје прве посете зоолошком врту.

- Тада сам схватио да је у ствари мајмун човек без науке - објашњава он.

На питање да ли данас може да замисли свој живот без науке, он одговара:

- Стварно не бих волио да се вратим на грану, то је једино место где наука није потребна - јасан је Рамбо и додаје да би "фестивал науке морао да буде перманентан", односно "да се догађа 365 дана у години". 

Певачица и композиторка Александра Ковач је овом приликом поделила занимљиву причу саткану од успомена које је вежу за - прву јединицу!

- Никад нисам бежала са часова јер сам била добар ђак и увек сам вредно учила. Међутим, једини пут у животу када сам добила јединицу било је на контролном задатку из хемије, код професора Кордована, јер сам преписивала са припремљеним одговорима. С обзиром на то да ми је био први пут да преписујем, лако ме је било уочити и следећи час сам знала да ми следи озбиљан прекор професора. Међутим, то ми је био наук да више никад тако нешто не урадим - признала је прва српска добитница европске МТВ награде.

Према њеним речима, када видимо све што нам је наука омогућила, као и све бриљантне умове који су помоћу науке учинили овај свет бољим, сигурнијим и лепшим за живот, схватамо да је наука неодвојиви део цивилизације.

- Изузетно је битно да ова манифестација постоји у Србији, посебно данас, и позвала бих децу и младе, као и њихове родитеље, да обавезно посете Фестивал науке, јер једино наука и образовање дају наду у бољу будућност - поручује Александра.

Сузана Златановић, ТВ лице познатије под именом Луна Лу, признаје да је бежала са часова науке, али и са часова марксизма. Упркос томе, управо професорка физике дала јој је један од, како каже, најбољих савета у животу.

- Схватила је да сам тип који ради на "дедлајн", мора да се мора да бих загрејала столицу, ништа унапред. То ми је много помогло у животу, та спознаја да свој максимум дајем у фото-финишу и да се добро сналазим под притиском.

Она сматра да веома важно одржавање манифестација попут Фестивала науке.

- Што се мене тиче, било би дивно да се Фестивал науке дешава четири пута годишње, јер ће младост и наука спасти свет - закључује она додајући да би живот без науке био један тужан жиот.

За разлику од ње, глумац Гордан Кичић признаје да никада није бежао са часова, чак ни када је неспреман долазио на час.

- О науци мислим све најлепше и жао ми је што немам ту жицу - наводи он и додаје - Живимо у времену науке и технологије и наравно да не могу да замислим свој живот без науке.

Најреволуционарније научно достигнуће које је "стрефило" генерацију телевизијске звезде Зорана Кесића  био је наравно интернет. Док се то није десило, у школи је муку мучио са природним предметима, а и поред приватних часова које му је држао школски професор, догурао је "тек" до тројке.

- Одрасли смо у ери без интернета и онда одједном, захваљујући неким паметним људима, ти имаш све знање света удаљено на свега један клик - објашњава он и наставља - Није далеко од чаролије могућност да данас на длану имас уређај који може да одговори на свако твоје питање, који може да те повеже са пријатељима у удаљеним земљама итд... Интернет је учинио да схватим колико је наука драгоцена и неопходна.

Премда је свестан да постоје изоловани примери оних који би могли да живе без науке, он се научног "задовољства" не одриче:

- Волео бих да у будућности наука човеку омогући брзо и јефтино лечење од неких тешких болести. То би требало да буде и најважнији циљ науке - да спасава и продужава људски живот.

Ни чланице бенда Земља Грува нису бежале са часова.

- Мени је у школи било лепо - тврди данас Констракта, док Зое Кида каже да упркос томе што јој природни предмети нису ишли у школи, због чега је уписала Филолошку гимназију, свој живот на крају дана не може да замисли без науке.

Констракта се одмах надовезује на њену причу:

- Почела сам заиста да разумем важност науке тек када сам почела да живим сама – почев од вођења домаћинства, преко бриге о здрављу кроз исхрану, преко избора забаве, хобија, начина организације живота, начина васптања деце… Свуда је ту потребно бар неко образовање из научних области.

На трагу ове научне приче, Зое истиче колико је Фестивал науке важан како за своје посетиоце, тако и за целу Србију.

- Као земља која је изнедрила три светска великана науке, Николу Теслу, Михајла Пупина и Милутина Миланковића, имамо обавезу и одговорност да развијамо амбијент у коме ће се рађати и стварати нови генијалци и проналазачи. Фестивал науке је због тога један важан догађај за Београд и Србију, истовремено и озбиљан и креативан и заслужује велику подршку.

Капитен ФК Партизан Саша Илић истиче како је увек био више окренут спорту него науци, али да упркос томе сматра да наука има посебан значај у друштву:

- Велики умови су својим проналасцима свима нама олакшали живот. Где год да се окренемо, да није било науке и научника, наш живот данас не би био овакав.

Славни фудбалер искрено признаје да се дешавало да са другарима из клупе колективно побегну са часа, али како каже, "то су несташлуци и дечје враголије који су везани за сваког ђака".

- Ако се случајно десило да се нисам припремио  за час, онда смо се сви сналазили на разне начине, понекад смо можда одглумили да смо болесни, заборавили свеску или томе слично. Нажалост, данас је интернет преплавио све, а чини ми се да и поред свега образовању не прилази студиозно као некада. Веома је важно да постоји овакав фестивал јер се деци прилази на посебан начин, развијају се таленти и од науке се не ствара баук.

Фестивал науке је највећи догађај који се бави промоцијом науке и образовања у југоисточној Европи. Мисија Фестивала науке јесте већи значај образовања у друштву, кроз занимљиве, модерне и нове методе.

Јубиларни десети Фестивал науке, који ће се од 15. до 18. децембра одржати на Београдском сајму, за четири дана, на равно 7.000 квадратних метара, окупиће више од 600 научника и научних демонстратора који ће се представити 53 премијерне научне поставке, 6 гостујућих трупа из иностранства и 62 научне и образовне институције из Србије.

Фестивалске улазнице, по цени од 450 динара, могу се купити на Евентим продајним местима у целој Србији, а током трајања манифестације, карте ће моћи да се купе на Београдском сајму.

Прва два дана Фестивала науке, четвртак и петак, намењени су првенствено школским посетама, док су субота и недеља породични дани.

Фестивалска карта важи за један фестивалски дан у халама 3, 3А и 11.  Доплатна улазница потребна је само за физичко-ласерски шоу Универзитета Лунд из Шведске, по цени од 100,00 динара и куповаће се на благајни на лицу места. Деца до 5 година старости, уз пратњу родитеља или старатеља, не плаћају улаз.

Генерални спонзор Фестивала науке је компанија НИС, која у складу са корпоративним слоганом "Будућност на делу", подржава активности и иницијативе усмерене на развој и примену нових технологија и иновација.  Оваква подршка је још један начин на који НИС доприноси остваривању научних и технолошких достигнућа на које се компанија ослања у свим областима свог пословања.

Пријатељ манифестације је мтс. Подршка Фестивалу су Центар за промоцију науке, Аустријски културни форум и Француски институт.

Спонзори десетог Фестивала науке су: ЕПС, Ерсте банка, Натионал Геограпхиц, Самсунг, Београдски сајам и Grafix.