Трагедија комичарке: Глумицу са 14 година удали за насилника, за живота чистила улице - умрла потпуно сама

Жанка је рођена 11. јануара 1887. године у Великом Градишту, а одрастала у Раброву. 

Већ са 14 година удали су је за једног зајечарског абаџију.

У оно време у Зајечар су долазиле разне позоришне трупе, а она је са једном од њих, трупом Љубомира Рајчића - побегла. Први "уметнички" задатак у трупи за Жанку је био - прање веша.

Муж ју је батинама вратио кући, али је она поново побегла и тада је у заштиту узима глумац Аца Гавриловић, за кога се говорило да јој је касније постао велика љубав.

Када се премијерно појавила као глумица у улози Терезе, у представи "Брачне ноћи" 1902. године, како је остало забележено и у књизи Петра Волка "Жанка Стокић", одмах је освојила публику.

Након распада трупе, са неколицином колега кренула је пут војвођанских, славонских и босанских вароши. У Вараждину је 1907. играла удовицу у представи "Нада", а била је то њена прва драмска улога. Удала се по други пут годину дана касније и о том браку је говорила да је био из љубави, али и да се завршио са болним успоменама.

Жанка је уз остале болести, имала проблем са дијабетесом и набавком инсулина. Зато је током рата учествовала у позориштима „Весељаци“ и "Централи за хумор“ ("Минут после 10", "Вита-Мина", "Калорита"...), као и у програмима радио Београда, који је био под немачком управом, у емисијама "Весело српско поподне“ и "Шарено поподне“.

Те емисије су ишле након читања вести и објава немачког команданта града, због чега ју је касније комунистичка власт теретила.

Прва изведба данас култног комада Бранислава Нушића "Госпођа министарка" била је 25. маја 1929. у режији Витомира Богића. Сматра се да је славни комедиограф овај комад писао баш за Жанку, што неки оспоравају.У сваком случају, представа је доживела велики успех, до 1941. изведена је више од 200 пута, гостовала у Прагу, Будимпешти, Бечу, Варшави, Кракову... Имала је, наравно, Жанка Стокић и других култних и чувених улога.

Под немачком окупацијом у Београду су ницала многобројна, претежно хумористичка позоришта свакодневно увесељавајући, по писању Недићевих медија, хиљаде посетилаца.

Најпопуларније позориште је било "Централа за хумор". Велике звезде тих сцена, као и веселих радио емисија, биле су Жанка Стокић, Блаженка Каталинић, Софија Перић-Нешић... После ослобођења, Жанка Стокић је изведена пред Суд части 3. фебруара 1945. Народни тужилац је био Милош Јовановић, а Жанка није имала браниоца.

Чувена Жанка је за време саслушања пред судом између осталог објашњавала да је тежак дијабетичар, да до инсулина није могла да дође због несташице лекова, те да јој је новац био потребан да га набави на црном тржишту...

Осуђена је на осам година губитка националне части, а казна је била и друштвенокористан рад те јој је одређено да чисти улице.

У молби за помиловање, две године касније, навела је да је током рата крила у свом стану Кочу Поповића, Самуила Пијаде, породицу Флоре. Указивала је и на сведоке, а на крају замолила допуштење да се врати уметничком животу да не би "живела од туђе милостиње".

Министар правосуђа Србије Душан Братић предложио је да се казна смањи, истичући да је "оптужена већ годинама безопасна по друштво".

Држава Србија и Црна Гора је штампала поштанске маркице са њеним ликом и 2003. на предлог Мире Ступице установљена је награда "Жанка Стокић" чији су лауреати наше велике глумице: Милена Дравић, Цеца Бојковић, Мира Бањац, Дара Џокић, а од недавно и Тања Бошковић.

У лето 1947. године посетио ју је Миливоје Живановић и рекао да јој је све опроштено. Претходно добивши потребне сагласности надлежних, долазио је и Бојан Ступица у намери да Жанку ангажује у тада новом Југословенском драмском позоришту.

Међутим, умрла је само три дана касније. Сахрањена је на Топчидерском гробљу, уз песму по њеној жељи - "Ој, Мораво".

Споменик јој није подигла ни држава, ни позориште, већ служавка с натписом:

- Својој племенитој газдарици Жанки подижем овај споменик, благодарна Магда.

Србија Данас/Blic.rs/Пренела С.С.