БИБЛИОТЕКА КАО ДРУГИ ДОМ: Књига о тридесет великих писаца који су живели у свом рају
Објављена на српском језику, ова књига представља узбудљиво и едукативно штиво превасходно за све заклете "књишке мољце".
Рај сам увек замишљао као некакву библиотеку - записао је велики Хорхе Луис Борхес, и инспирисао Анхела Естебана да зарони у та бескрајна "рајска пространства" библиотека. Естебану је пошло за руком да сумира огромну грађу, каква по правилу прати овакве подухвате, у књизи насловљеној "Писац у свом рају: тридесет великих писаца који су били библиотекари". Објављена на српском језику, ова књига представља узбудљиво и едукативно штиво превасходно за све оне заклете "књишке мољце", препуно драгоцених и мало познатих података о књижевницима који су живели окружени туђим књигама.
Шесто издање Хитлеровог "Мајн Кампфа"
Живот, литература, анегдоте - све је ту. Тридесет писаца отвара врата своје "друге куће", оних тихих места у којима су у неком периоду живота радили као управници, библиотекари или архивисти, проводећи дуге сате у читању и истраживању. Естебан нас води кроз историју прашњавих полица, кроз векове нагомиланог знања и упознаје нас са (не)радним навикама славних људи од пера попут Гетеа, Хелдерлина, Пруста, Борхеса, Љосе, Керола, Перека или Стивена Кинга.
Чар ове књиге није само у разноликости судбина њених јунака, анегдотама и митовима који су се плели око њих, већ и у историјским и географским скоковима захваљујући којима обилазимо библиотеке, од оних из епохе барока до књижница савременог доба, од Буенос Ајреса преко Лондона, Мадрида па све до Мосве и руских пустара.
Љубомир Симовић добитник награде "Доситеј Обрадовић" за животно дело
Предговор једног од тих јунака, Марија Варгаса Љосе, посластица је за себе - непроцењива су његова сећања на све оно везано за најважније ствари у његовом животу: читање, и писање. Од фасцинације дечијим часописима те причама Карла Маја, преко искуства војне школе у коју га је отац сместио не би ли искоренио Љосин "хир за књижевношћу" - давши му на тај начин, нехотице, тему за први роман... Љоса открива да је добар део свог дела написао у биртијама, баровима, али пре свега у библиотекама.
