Чувени литвански редитељ Аудриус Стонис гост 66. Мартовског фестивала!

Вишеструко награђивани филмски стваралац и предавач на бројним престижним универзитетима, Аудриус Стонис (Stonys), гост је 66. Мартовског фестивала. За свој документарни филм Земља слепих из 1992. године добио је награду „Феликс“ Европске филмске академије, а документарац Рамин 2012. године био је номинован за Оскара. Добитник је Националне награде Литваније за културу и уметност. Стонис ће посетиоцима Мартовског фестивала представити ретроспективу балтичког поетског документарног филма, као и програм посвећен сећању на недавно преминулог редитеља Јонаса Мекаса. Такође, биће један од ментора на радионици "Кување филма", у оквиру које ће аутори одабраних пројеката имати могућност да развију свој пројекат, радећи са врхунским филмским стручњацима из земље и иностранства. .

У четвртак, 28. марта од 21 сат у сали Американа Дома омладине Београда, Мартовски фестивал одаје почаст фимском великану Јонасу Мекасу, приказивањем његовог филма “Успомене на путовања у Литванију”, који ће представити Аудриус Стонис.  

Мекасове “Успомене на путовања у Литванију” (1972, 82') су елегичан филмски дневник о путовању у његово родно место. Филмски дневник је подељен на три сегмента. Први сегмент се бави Мекасовим емигрантским животом у Њујорку, након што је напустио Литванију. Други део описује његов пут натраг, док је трећи настао недуго затим, током Мекасовог боравка у Бечу… Јонас Мекас (1922-2019) био је филмски режисер, песник и ликовни уметник родом из Литваније, познат по запаженим експерименталним филмовима насталим током 1960-их и касније, а због којих је добио незваничну титулу „кума америчке филмске авангарде“.

Аудриус Стонис о Јонасу Мекасу: Јонас нас је напустио. Са истом лакоћом са којом је и живео. Тихо и нежно као да не жели да узнемирава представу живота. Први пут смо се срели током 1990-их, када је позвао десет младих филмских стваралаца из Литваније у свој њујоршки центар Anthology Филм Archives. Првог дана нам је испричао бајку о јасном и прелепом призору Раја. Једног дана је овај призор уништио Ђаво. Сломио га је у безброј комадића и разбацао их свуда по свету. Филмски ствараоци су, рекао је, они који трагају за тим комадићима Раја у покушају да га поново саставе. Рај није изгубљен, рекао је. И ми смо му поверовали. И од тога дана сакупљамо те комадиће Раја. Увек сам се питао како призори његових филмова могу истовремено бити испуњени најдубљом егзистенцијалном тугом, невероватном светлошћу и филозофском дубином. Када сам га питао о томе, рекао је: „Превише тога сам изгубио у свом животу“. Онда је додао: „Немој све да доживљаваш превише озбиљно“. Он је изгубио своју домовину, своје пејсаже, звук литванских песама, слике првог снега који пада на његово село… Није желео да више ишта изгуби у свом животу, ни једну једину секунду, па је почео да камером бележи сваку секунду свог живота. Он никада није правио филмове. Стајао је у Пустињи и бројао секунде свог живота… Чврсто сам уверен да сада, када је то бројање секунди окончано, Јонас стоји испред поново комплетног призора Раја.

У суботу, 30. марта од 19 часова, у сали Американа Дома омладине Београда, Аудриус Стонис ће, по сопственој жељи, уместо раније најављене пројекције свог филма "Мостови времена", публици Мартовског фестивала представити оригинална дела поетског документарног филма која су стварали аутори балтичког новог таласа. Почетком 60-их година прошлог века, када су француски пионири правца цинéма вéритé стварали нови реализам а директни филм се појавио у Квебеку, Балтик је доживео рађање једне генерације документариста који су нагињали лирскијем погледу на свет. И само Стонисово стваралаштво природно се надовезује на овај ток, његов медитативни израз одређени критичари назвали су “завером против усамљености”. Публика 66. Мартовског фестивал имаће ексклузивну прилику да урони у овај мало познат филмски свет, 6 фантастичних кратких радова међу којима је и Стонисова визуелна поема о немерљивој самоћи детињства - “Сам”.

Стонис о балтичком поетском документарном филм: Сусрет са двојицом филмских аутора ми је изменио живот. Литвански режисер Хенрикас Шаблевичиус ме је увео у свет филма, док ми је летонски режисер Херц Франк омогућио да сагледам могућности документарног филма. Било је изненађујуће сазнање да је десет минута немог приказа дечијег лица у стању да прикаже најдубље тајне људске душе. Времена су се променила. Многи режисери из златног доба филма су нас напустили, попут Френка и Шаблевичиуса. Међутим, њихова дела са својим естеским и, што је битније, моралним вредностима, настављају да утичу на филм и данас. То је попут мапе коју је некада давно исцртао мудри картограф и која траје вековима водећи нас кроз несигурна времена.

Стонисов избор филмова који ће бити приказан на 66. Мартовском фестивалу:

Дреамс оф Центенарианс // режија: Робертас Верба // 20 минута.
Journey Through the Misty Meadows // режија: Хенрикас Саблевициус // 10 минута.
10 Минутес Одер // режија: Херз Франк // 10 минута.
Јаанипаев // режија: Андрес Соот // 20 минута.
Крастс // режија: Иварс Селецкис // 22 минута.
Алоне // режија: Аудриус Stonys // 16 минута.