Десет година без Боре Тодоровића - деценија празнине након одласка београдског шармера

Бора Тодоровић, глумац особеног шарма, оставио је неизбрисив траг у историји српског филма, телевизије и театра. Преминуо је пре десет година, 7. јула 2014. године.

 Рођен је у Београду, новембра 1929. године, у породици просветних радника. Његови родитељи су предавали математику, а њихов посао је често захтевао премештаје широм земље, што је обликовало Борино детињство.

Рано детињство и губитак оца

Бора је провео детињство у Горњем Милановцу и Аранђеловцу, пре него што се породица вратила у Београд. У Београду их је затекао Други светски рат и окупација. Када је имао три године, Бора је изгубио оца, који је умро од туберкулозе. Након тога, Бора је живео са мајком и сестром у Иванковачкој улици на Палилули и похађао школу Старина Новак.

Студије и почетак глумачке каријере

Након завршетка средње школе, Бора је започео студије технике у Београду, али је убрзо схватио да то није прави пут за њега. Послушао је савет своје сестре да покуша са Позоришном академијом, након завршетка војне обавезе. Захваљујући препоруци сестре Мире Ступице, Бора је примљен на академију, у класу коју је водио Јозеф Лауречић, заједно са Љубом Тадићем, Слободаном Цицем Перовићем, Марком Тодоровићем и Растиславом Јовићем.

Први професионални кораци

По дипломирању, Бора је започео каријеру у Београдском драмском позоришту, где је у првој улози играо ехо, понављајући речи "хоп, хоп" без изласка на сцену. Након три године у Београдском драмском позоришту, са сестром Миром и њеним тадашњим супругом Бојаном Ступицом, одлази у Загреб, где је четири године радио у Хрватском народном казалишту.

Успон у каријери и повратак у Београд

У ХНК, Бора је играо прве значајније улоге у делима америчких аутора попут Артура Милера и Тенеси Вилијамса. По повратку у Београд, постао је стални члан Атељеа 212, где је бриљирао у представама као што су "Арсеник и старе чипке", "Спровод", "Крмећи кас" и многе друге. Критичар Ели Финци, чија је реч имала посебну тежину, био је одушевљен Борином изведбом у представи "Арсеник и старе чипке", што је означило прекретницу у његовој каријери.

Филмске и телевизијске улоге

Широј јавности Бора је постао познат и славан улогама у филмовима и ТВ серијама попут "Кораци кроз магле", "Рој", "Стићи пре свитања", "Дипломци", "Цео живот за годину дана", "Врућ ветар", "Посебан третман", "О покојнику све најлепше", "Сиви дом", "Балкан експрес", "Балкански шпијун", "Национална класа", "Тајванска канаста", "Маратонци трче почасни круг", "Ко то тамо пева", "Дом за вешање", "Подземље" и "Професионалац". Његове речи и реплике из ових улога постале су део свакодневице многих људи.

Каснији рад и лични живот

У Звездара театру, Бора је играо у представама "Мрешћење шарана", "Пазарни дан" и "Лари Томпсон трагедија једне младости". Себе је често описивао речима: "Код нас у породици важи гесло, кад дете није ни за шта, баци га на глуму." Поред глуме, Бора је имао необичан хоби - грађевинарство, и уживао је у наутици на Дунаву и Сави.

Наслеђе

Бора Тодоровић је био непоновљиви глумац чије су улоге и реплике остале упамћене као део културног наслеђа Србије. Био је оличење некадашњег Београда и његовог специфичног шарма, представљајући данас готово заборављену лакоћу постојања. Његова каријера и живот остављају за собом богато наслеђе које ће наставити да инспирише будуће генерације глумаца и љубитеља театра.