Није марила што је СИРОМАХ, волела га је до краја живота: Ево ко је био НАЈВЕЋА ЉУБАВ Десанке Максимовић

Љубавна прича Десанке Максимовић и њеног изабраника Сергеја Сластикова Калужанина једна је од оних које се не заборављају.

Десанка је након звршених студија на Филозофском факултету била позвана да буде гост у једном руском клубу. Позив је прихватила и тада се десила најлепша ствар у њеном животу. Упознала је Сергеја за кога је од првог тренутка знала да је баш он човек њеног живота.

У једном интервјуу говорила је о томе како је упознала човека са којим је провела живот.

Неки су је упознали док тражи помиловање за згужване мисли, други су са њом плакали у земљи сељака на брдовитом Балкану, а многи су, баш као и она, волели и желели ока два.

 - Позвали су ме Руси једног дана да у њиховом клубу одржим предавање и прочитам неколико својих песама. Ту сам упознала Сергеја. Да ли је то била љубав на први поглед? Вероватно! Али, сигурно, моја прва љубав и први мушкарац с којим сам се пољубила. Била сам већ зрела девојка. Касније смо се зближили - причала је славна песникиња.

Варнице које су прштале између двоје песника биле су очигледне, али иако је Сергеј Сластиков хтео да одведе Десанку пред олтар – она није тако лако пристала на његову брачну понуду. Морао је да чека да она испуни све своје дужности и обећања.

Пошто је била најстарија у родитељској кући Десанка је сматрала да пре удаје мора да изведе на пут “децу” – млађу браћу и сестре. Објаснила је заљубљеном Русу завет који је сама себи дала и словенске душе су се разумеле.

- Стрпљиво је чекао дан када смо се напокон венчали и засновали свој дом - рекла је Десанка.

Сергеј је био човек њеног живота

Сергеј је био руски емигрант, а као млади кадет током Првог светског рата је заробљен од Турака, успео је да се након пројних путовања дочепа Београда.

Након венчања је завршио глумачку школу и добио понуду да оде у Скопски театар. Међутим, због Десанкине службе у Београду он је то одбио.

- Запослио се у издавачкој кући „Просвета" као преводилац руског језика. За свог живота превео је четрнаест књига. Писао је и песме за децу, потписујући се као "Калужанин". Био је родом из Калуге, шумовите области близу Москве - причала је Десанка Максимовић.

Десанка је била потомкиња српског кнеза и војсковође Јована Симића Бобовца и племкиња српске поезије, Десанка Максимовић и упркос племенитом пореклу није марила за то што Сергеј није био плаве крви.

 - Ја сам се удала за човека којег је моје срце тражило, без обзира на то што је био сиромашан. У њему сам нашла оно што сам желела - одговарала је Максимовић.

Никада није жалила због тога што није имала деце. Као најстарија у родитељској кући, одгајила је бројну браћу и сестре. Бринула о њима све док нису постали своји људи. Тако је проживела осећај материнства.

- Касније, у браку, мој стваралачки рад ме целу испуњавао. Када бих написала једну песму, као да сам три детета родила. Толико бих се истрошила. Ја сам се сва давала - испричала је тада Десанка Максимовић.

Сергеј је преминуо 1976. године, Десанка 11. фебурара 1993. Сахрањени су једно поред другог.