Гиле и Магиц Бусх фантастичним концертом у ДОБ-у подсетили на ретко свиране песме (ВИДЕО)

Срђан Гојковић Гиле и састав Магиц Бусх одржали су сјајан концерт под називом "Ретко свиране песме" у скоро крцатој дворани "Американа" Дома омладине Београда. 

Џибони спектакуларно у распродатом Спенсу!

Специфично конципиран догађај у трајању од 105 минута понудио је одлично расположеној публици јединствен избор песама из свих фаза Гојковићеве каријере, којима је до перфекције усвиран бенд Магиц Бусх моћним звуком удахнуо свежину. У сет листи су се нашле теме које је Електрични оргазам ретко свирао на концертима, уз разне друге Гилетове пројекте попут албума са Владом Дивљаном, једног соло издања, песама из популарних филмова... 

За почетак је сервирана "Метадонска терапија", са дуплог албума Оргазма "Зашто да не" (1994) који Гојковић истиче као један од кључних у каријери матичне групе. Креирајући пунокрвни рок концерт без много приче, Гиле и Магиц Бусх су затим нанизали неколико тема са јединог албума супергрупе Влада, Гиле, Пико и Шваба из 1991, и у том делу публика је показала да се најбоље сећа својевремено великог радијског хита, песме "Пружа". 

Кад је у питању опус "Оргазма", комплетан фокус је, са изузетком на самом крају, био на албумима снимљеним од 1988. до 2002. Са издања "Летим, сањам, дишем" одабране су "Ти" и "Пољуби ме и признај ми", а са "Зашто да не" одсвирана је, и то у знатно другачијем аранжману, и "Прљава, мала девојчица", као и "Кажу ми да те вратим мами". 

Обрада Корни групе "Магична рука" представљала је осврт на unplugged албум "Живо и акустично" (1996). Посебно је видљива била жеља Гојковића да баци светло на издање "А ум, бум", објављено у несрећно време, 1999, те су са тог албума одсвиране "Какав је то свет", "Речи лете баш без везе" и њему посебно драга "Више никад као некад". У финишу концерта места се нашло и за отварач са "Хармонајзера" (2002) - "Данас нисам сасвим свој". 

Овакав концерт је био идеална прилика и за подсећање на Гилетов соло албум "Ево сада видиш да може" (1989), и то кроз "Побуну", насталу такође у сарадњи са Владом Дивљаном, и "Више нисам твој", најпознатију песму са издања. Уз "Хајде реци мјау", из "Црног бомбардера" је одсвирана "Ходам сад као зомби" и завршна у званичном делу, "Свечане беле кошуље",  и те две песме представљају спону са актуелном сет листом Оргазма. Кад је у питању примењена музика, подсетили смо се још једног филмског класика, "Како је пропао рокенрол" ("Хајде, хајде, девојко") и музике за римејк серије "Позориште у кући" ("Свет је само барка која плови"). 

"Однеси ме" Влада Дивљан Олд Старс Банда представљала је један од емотивних врхунаца у завршници концерта. "Спавајмо, сањајмо", одсвирана на почетку биса, једина је тема изведена са два албума за децу која је Гиле снимио са Дивљаном. Очекивано, на њу се наслонила "Лутка која каже не" која је и покренула целу причу. За сам крај је начињен изузетак. Све је заокружила песма која никако не спада у ретко свиране, "Не постојим", али је увелико увежбана јер је изведена и кад су се Гиле и Магиц Бусх први пут спојили на истој бини, као гости на концерту Еве Браун. 

Публику је у "Американи" загрејао кантаутор Никола Нешковић, а посебно је упечатљива била његова лична посвета пријатељици Маријани, страдалој од, како је рекао, мушког насиља, у завршној песми "Океан".