Српски великан који је довео културу у Србију: Данас је годишњица смрти Јоакима Вујића
Писао је славјано-сербским језиком.
На данашњи дан 1847. године преминуо је Јоаким Вујић, српски писац, драматург, глумац, путописац и полиглота; оснивач и директор Књажевско-српског театра у Крагујевцу.
Овај театар, који је Вујић основао заједно са кнезом Милошем Обреновићем 1835. године, и данас ради, и представља најстарије позориште у Србији које је ове године прославило 184. рођендан.
ПЕТ НЕДОПУСТИВИХ ПРАВОПИСНИХ ГРЕШАКА: Ово никако не смете да напишете, одраз је елементарне НЕПИСМЕНОСТИ
Најавили ФИЛМ по роману "На Дрини ћуприја": Амерички сценариста драстично променио заплет Андрићеве књиге
Један од 100 најзнаменитијих Срба свих времена умро је на данашњи дан: Срце му је пренето у завичај, а ово је говорио о свом пореклу
Хатишерифом из 1830. и 1833, Србија је добила аутономију и право да подиже културно-просветне и здравствене установе. Књаз је позвао Вујића како би организовао рад позоришта.
Јоаким Вујић је рођен 1772. године у Баји, градићу на Дунаву, на самом југу Мађарске. У родном месту је похађао школу, а потом и у Новом Саду, Калочи и Братислави. Након школе је постао учитељ. Идол му је био Доситеј Обрадовић ког је упознао једном приликом у Трсту.
Јоаким је говорио италијански, немачки, француски, енглески, мађарски, грчки и латински језик. Чак је знао и мало хебрејског.
Позоришну каријеру је започео око 1813. године и успешно је одржавао наредних 30. На земунској сцени је јавно и вербално указивао на негативне стране Хабзбурговаца, па је извесно време био ухапшен. Рекао им је да се каје, па су га убрзо пустили.
Бројна путовања и постигнућа су устоличила његов угледни положај у Крагујевцу књаза Милоша, коме се Вујић много допао, па је с њим основао поменути театар, а књаз га је поставио за директора.
Јоаким је био врло продуктиван писац и за собом је оставио око 50 књижевних дела. Објавио је више од половине. Једни и даље постоје у виду рукописа, док су други уништени у току Другог светског рата, у бомбардовању Народне библиотеке у Београду. Писао је славјано-сербским језиком.
Поједина његова драмска дела су "Крешталица" (прва грађанска представа), "Фернандо и Јарика", "Награжденије и наказаније", "Серпски вожд Георгиј Петрович", "Сибињска шума", "Сербска принцеза Анђелија", "Знајеми вампир" итд.
Вујић је писао и о Француској револуцији 1789. Био је сведок Наполеонових ратова, српских револуција, акцијама Свете алијансе. Стварао је у доба буђења народа на Балкану и југоисточној Европи. Пропагирао је теме слободе, људских права, етичких идеја и међународне сарадње.
Неколико пута је путовао до Црног мора и различитих дестинација по јужној Русији пре него што се вратио у Србију где је преминуо 20. новембра 1847. године.
Србија Данас/О. Т.
