Горан Богдан: "Некада смо били поносни на АНДРИЋА и ТЕСЛУ а данас се у РИЈАЛИТИМА ругамо малом човеку"

О Мустафи Голубићу, тријумфу доброг филма у Хрватској, десним идеологијама у Европи, West Hercegowina фестивалу, технолошкој револуцији, говорио је за Танјуг хрватски глумац Горан Богдан који у Београду ових дана промовише старт друге сезоне телевизијског формата "Сенке над Балканом" у режији Драгана Бјелогрлића. Горан Богдан је међу најпопуларнијим глумцима на простору некадашње Југославије. Моћ освајања потпуно различитих улога довела га је у ситуацију да игра у најзначајнијим остварењима хрватске, српске и босанско-херцеговачке кинематографије.

О УЛОЗИ МУСТАФЕ ГОЛУБИЋА

Улога Мустафе Голубића у серији "Сенке над Балканом" у великој мери је обележила Богданову досадашњу каријеру. Цењени глумац напомиње да му се веома допала та нит доброг у лику који тумачи.

"То добро можемо наћи у делима Андрића и Селимовића и тиче се свих нас који живимо на овим просторима. Племенитост, мистичност и дубина романтичарске идеологије коју смо тако олако одбацили између осталог симболизује Мустафа Голубић. Идеологије су увек личне, али треба ценити лудачку енергију у којој из села поред Стоца неко доспева на студије права у Београд и након тога из вере у бољи свет успева да научи 12 језика и делује на историју на директан начин" казао је Богдан и додао да је Голубић својим "жаром" успевао да заслепи Стаљина, Фриду Кало...

Богдан наглашава да увек брани лик који тумачи.

"Знамо шта је Мустафа Голубић радио, али и Бруно Ганц је играо Хитлера па смо сви били заљубљени у ту улогу, а не у Хитлера самог. Генерално имамо потребу да на чудан начин интерпретирамо историју као што је то случај у Хрватској са фашизмом и њеним позиционирањем кроз НДХ. У целој Европи је у току ренесанса десних иделогија које се граниче са фашизмом, а ми југословенске антифашистичке покрете данас третирамо као жучну кесу коју треба одбацити" казао је Богдан и додао да је вероватно реч о жељи за осудом која је сама по себи није интелигентан чин.

Како каже народи на простору некадашње Југославије пате од идеје да су моћни иако у реалности мало шта зависи од нас.

"Данас славимо спортисте, а некада смо били поносни на Андрића, Теслу...Изгубили смо компас, па се у ријалитима ругамо малом човеку", казао је Богдан.

Искорак у супротном правцу је како наглашава победа остварења "Дневник Диане Будисављевић" прошлог лета на фестивалу у Пули.

"Редитељка филма Дана Будисављевић каже да је занимљиво како јој многи честитају уз опаску "Победила си "Генерала" иако је филм о Анти Готовини. Лепо је она казала да ту нико никога није победио већ да је тријумфовао добар филм. Стално желим да промовишем те ситне победе доброга на целом простору некадашње Југославије. Сјајне филмове, књиге, албуме...Није реч о помирењу већ о начинима да производимо добро." казао је Богдан.

О разнородним улогама које на ефектан начин осваја на филму и телевизијским форматима Богдан нерадо прича јер како каже то је најзанимљивији део посла којим се бави.

"Тај процес савладавања улоге је веома личан и некад мислим да је само мој. Теже би ми било да улоге нису захтевне јер ме је страх од површности у послу којим се бавим. Бобо Јеличић нам је увек говорио да је ниво ангажмана најважнији у нашем послу када га има онда ништа није тешко. Сетимо се само заиграности у детињству. Е па тај ниво ангажмана покушавам да одржим освајајући различите улоге" казао је Богдан.

West Hercegowina фестивал је смотра стваралаштва коју је покренуо Горан Богдан и ове година је доживела 17. издање.

ФЕСТИВАЛ У ШИРОКОМ БРИЈЕГУ

Према његовим речима идеја постојања фестивала у Широком Бријегу, повезала је његову потребу да са пријатељима проведе неко квалитетно време кући, а истовремено учини нешто добро за заједницу којој припада.

"Није битно где се налази фестивал већ какав програм има и шта чини за заједницу. Наша намера је да осветлимо уметност кроз филм, музику, књиге, ликовно стваралштво и промовишемо. Уметност је свуда у свету јако исплатива делатност нарочито од деведестих година прошлог века на овамо и желимо да охрабримо младе људе да се изразе и развијају своје таленте. Демијан Хирст продаје своје радове за 20 милиона долара...Може се...није битно где и одакле смо већ шта чинимо" казао је Богдан.

Технолошка револуција која све више заокупља сваки сегмет живота различитих култура и нација на свету, за Богдана представља само мало брже цивилизацијске скокове кроз историју човечанства.

"Моменат када смо открили боје и кист био је већи технолошки напредак од овога што нам се данас догађа. Уметност се прилагођава околностима боље него ишта и данас само унапређујемо алате, а ми никада нисмо знали шта ће се догодити за 5 година. Страх од апокалипсе је заправо страх од смрти, а са друге стране као људски род призивамо апокалипсу да би се ослободили одговорности" казао је Богдан.