ИНТЕРВЈУ: Александар Даниловић, бенд Mr.Rabbit: "Размишљајмо, постављајмо питања"

Ваљевски алтернативе хип-хоп/фјужн састав Mr.Rabbit у суботу 4. марта од 21 час у Клубу Дома омладине Београда, концертно ће промовисати свој најновији албум под називом „Постмодерна комедија“ у издању куће Лампсхаде Медиа. У сусрет предстојећем наступу, обављен је разговор са Александром Даниловићем, фронтменом бенда Mr.Rabbit, о музици, домаћој сцени и даљим плановима.

Бенд Мр. Rabbit šira јавност упознала је 2014. године, када сте објавили први албум "НОЋНА ЛУКА БРОДОВА", а постојите од 2013. године, када је бенд основан у Ваљеву. Како је у вашем случају изгледао развојни пут од окупљања бенда до издавања првог албума? Колико је било тешко "пробити се" на сцени и привући пажњу публике?

- Да, бенд званично постоји од 2013. године. Мада идеја и први снимци настају још 2010. године док смо Марко (клавијатуриста), Мила (бивши вокал) и ја радили са бендом Ира у Ваљеву. Тада само оформили сопствени музички студио и почело је снимање. Пре албума смо избацили неколико синглова, а кроз само снимање се лагано окупљала и стална екипа (Мила, Марко, Анђелко, Лазар, Милош и ја). Први албум смо објавили за Лампсхаде средином 2014. године. Некако су се коцкице тек тада поклопиле, јер смо се сви скупили у Београду, који, морам рећи на жалост, нуди много више прилика и шанси него Ваљево. Након тога нас Мила и Милош (гитариста) напуштају, а прикључују нам се Ђурђа и нешто касније Бранко. Не бих се усудио да кажем да смо се сасвим “пробили”. Још увек радимо на томе и тешко јесте.

Код описа вашег музичког правца помиње се више одредница: алтернативни звук, хип-хоп, фјужн..., а неки музички критичари вашу музику описују и као "жанровско лутање". Како ви дефинишете свој звук, како бисте га представили некоме ко није чуо вашу музику? И да ли су, по твом мишљењу, у 21. веку у музици уопште могуће и потребне чисте жанровске одреднице?

- Чини ми се да смо баш ми сковали ту одредницу “алтернативе хип-хоп/фусион”. Неко је врло лепо рекао да је наша музика слична ономе што раде popularni The Роотс са неретким излетима у тврђе жанрове. Ја бих додао да умемо понекад да залутамо и у неке мекше моменте. Али тај неки хип-хоп у спрези са соулом и фанком јесте окосница нашег звука. У вези са тим, мени се чини да су класичне жанровске класификације данас превазиђене. Када би неко сада направио класичну рокенрол или фанк песму попут оних из осамдесетих, или неки панк деведесетих, вероватно би прошао прилично незапажено. И рекао бих да се треба ослобађати свих ограничења, бар када је популарна музика у питању. А жанрови су, мислим, умели и те како да ограничавају. Наравно, све док то што се комбинује има неког смисла.

На ОВОМ ЛИНКУ можете прочитати интервју са Радетом Шербеџијом. 

Завршио си Богословски факултет, а није ретко да међу твојим колегама има музичара или уметника других области. Да ли сматраш да постоји нека посебна веза између интересовања за религију и филозофију и, у твом случају, музику?

- За почетак ми је веома драго кад чујем да је неко одвојио време да поради на свом образовању, било формалном, било неформалном. А веза постоји, рекао бих, утолико што се све те области у свом корену могу свести на тај неки моменат интересовања за нешто изван очигледног. На постављање питања и на одбијање олаког прихватања којекаквих стереотипа. На непрекидно трагање, ако хоћете и за смислом као таквим на крају.

Аутор си свих текстова песама које изводите, реци нам нешто више о темама и поруци коју желиш да пошаљеш. Да ли мислиш да у данашње време, у којем се углавном брзо живи и често површно прате садржаји којима су наша чула изложена, па на жалост и уметност, публика има слуха за комплексне и смислене садржаје, о којима треба размишљати, када увек постоји опција "лаких нота и лаке забаве"? Како слушаоца, а посебно младе, "увући" у причу коју причаш кроз своје текстове и натерати на размишљање?

- Анализирајући многе феномене окружења у којем смо, можда би порука у најкраћем била: “Размишљајмо… Постављајмо питања…” Јер, на крају, након узрока и последице, увек се покрене питање смисла нечега што се дешава. Нисмо ли од малих ногу били истраживачи који су на разне начине испитивали свет око себе? Где се то изгубило у годинама одрастања? Можда управо у том моменту брзине живота. Нисам паметан. Када сам ја био у раним тинејџерским годинама, а то није било тако давно, нас је привлачила та нека “другачијост” која је красила алтернативне правце (било у музици, филму, фотографији…). Шта је данас тај “окидач” који ће некога навести да слуша, а не да само преслушава песму, не знам. Можда би и ми, који желимо нешто да кажемо, требало да променимо тај алтернативни приступ “по сваку цену”. Ако су нас покретали треш спотови и песме од по десет минута, не мора да значи да то важи за данашње, у овом случају, слушаоце. Чак супротно, рекао бих да су данас актуелни концизност и краткоћа песме, те спотови готово холивудског изгледа. Просто, треба себи да поставимо питање шта је битно? Да ли пука естетика или порука?

Недавно сте објавили други албум "ПОСТМОДЕРНА КОМЕДИЈА", који ћете 4. марта представити публици на концерту у Дому омладине Београда. Шта нам доноси ваше ново издање, има ли промена у звуку? Шта публику очекује на концертној промоцији наредне суботе?

- Просечном слушаоцу доноси можда необичан хип-хоп. Јер, рекао бих да код нас људи нису навикли на такав начин преношења речи на ритам. Када је звук у питању нема неке велике промене, осим што смо коначно успели да снимимо албум као целину. У суботу нас очекује сигурно енергично представљање новог албума, али и старих песма. Очекују нас и неки гости са којима смо до сада имали прилику да сарађујемо. Тако да обећавамо, ако ништа, добру атмосферу.

Поред класичне свирке, публика је имала прилике да вас чује и у akustičnoj session varijanti, и реакције су биле добре. Да ли планирате неке излете и у том правцу, када је реч о предстојећим концертима или можда новом албуму?

- Александар Даниловић: Морам да признам да су ми се веома допали ти акустични аранжмани и да ми је жао што то нисмо још раније урадили. Волео бих да некада организујемо прави улични акустични концерт. Некако ми је та атмосфера нешто што свако ко се бави музиком мора некада да осети. Или концерт попут оних које је некада МТВ организовао, МТВ Unplugged. Када је у питању албум или нешто слично, не верујем да ћемо баш толико мењати свој звук, али некада неко издање које ће садржати акустичне обраде наших песама – зашто да не. Ја бих волео.

Где се боље осећате, на клупском наступу или фестивалском концерту?

- Александар Даниловић: И клупски и фестивалски наступи имају своје предности и мане. Клупски наступ доноси већу блискост са публиком и допушта више комуникације. С друге стране фестивали готово увек доносе бољи звук, што нама на бини, што публици. Фестивали такође пружају и већу шансу да вас нови људи чују. Некако ми се чини да су данас, за младе бендове, важније фестивалске свирке, које ће их представити већем броју људи. Наравно, ако успеју да се изборе за нешто више од непопуларног “трасх тиме” термина.

ОВДЕ можете видети најаву изложбе чувеног сликара Петра Лубарде. 

Како видиш актуелну домаћу музичку сцену - колико је креативна, актуелна, разноврсна...? Има ли места за све оне који имају шта да кажу кроз музику? Шта би била порука млађим колегама, који почињу свој пут на сцени - које су 3 најважније ствари које морају да имају на уму?

- Разноврсна јесте без сумње. Креативна и актуелна – о томе већ може да се дискутује... Али сигурно је да постоји огроман број креативних бендова и појединаца за које већи број људи није чуо. Јер, места има за све и то је неспорно. Интернет даје невероватне могућности. Ипак, што је више музике и што је начин живота све бржи, то је све мање оне праве публике која заиста има времена да слуша музику, уместо да је само преслушава. А када су млађе колеге у питању, као неко ко се и даље сматра младим и прилично новим у овој причи, не бих себи давао за право да некоме делим савете. Али сигурно је да најпре жеља, затим рад и велика улагања, те на крају оно најважније – стрпљење, не смеју изостати ни једног тренутка.

Планови бенда Мр. Rabbit do краја 2017. године?

- Будући да је албум изашао, планирамо да га концертно представљамо током ове године што је више могуће. Осим тога, време је да се полако почне са радом на неким новим песмама и пројектима. Надам се да ћемо одрадити бар неки Ливе Session do краја године. А идеја за екранизацијом још неке песме са новог албума је увек актуелна.