Испуњена последња жеља Јована Ћирилова

Већи део оставио је у аманет Зорану Јовановићу, који се о њему бринуо током болести, док је Народној библиотеци Србије завештао сва издања која није поседовала – око 660 књига. Његова последња жеља да његове књиге буду сачуване у највећој ризници писане речи у Србији коначно је испуњена. 

Како пише "Калеидоскоп", Јован Ћирилов се о свом "благу" бринуо посвећеношћу једног библиотекара. Биле су систематизоване по унутрашњем Јовановом реду, који није имао смисла ником другом осим њему. 

- Сваки зарађени динар трошио је на књиге, с пута би доносио пуне кофере разних наслова - каже Јовановић, позоришни редитељ, глава јединог ромског театра на Балкану Суно е Роменго (нажалост угашеног), за "Калеидоскоп".

Међу њима је и прво Јованово дело "Ласте", збирка никад објављених песама. Зреле и поучне стихове скупио је и укоричио његов наставник, очаран талентом тада десетогодишњака. Искуцане на фином папиру, данас су врста реликвије. Зато Зоран намерава да их баш такве коначно објави и придода списку публикација Ћирилова. Што романа, што есеја, антологија, превода... 

Међутим, нешто ће учинити противно Јовановој вољи и љубоморном односу према књигама. Он је намерио да их „ослободи из затвора“, понукан једном реченицом глумице Раде Ђуричин да је књига једино вредна када се чита! Зоран ће и остатак књишког блага да препише легату који намерава да оснује у част једног од највећих ерудита на овм просторима.