Иво Андрић каквог нисмо знали

На данашњи дан пре 43 године у Београду је умро наш једини нобелавац Иво Андрић, а у Сокобањи, чији је верни посетилац био годинама, још се са усхићењем препричавају његови доласци, шетње и дружења са мештанима.

Најчувенији апартман у Сокобањи и даље је апартман 144 на другом спрату хотела "Моравица" у коме је Андрић одседао и који су Сокобањци претворили у спомен-собу са полицама, софама, фотељама, књигама, прибором за јело и другим стварима које је користио. 

Од како је 2011. године отворен за посетиоце, апартман 144 годишње посети око 50.000 туриста, а врло радо овде сврате и они малобројни радници хотела који су имали прилику да проведу неко време са Андрићем. 

Рођена Нишлијка, а већ деценијама житељка Сокобање Слађана Антанасковић (64) рекла је за агенцију Бета да се и те како добро сећа времена када је у фризерском салону у "Моравици" радила као фризерка и имала прилику да шиша познатог писца, али буде и у друштву са њим и буде гост на ручку који је приредио за своје пријатеље. 

- Када је први пут дошао да се шиша, чика Иво, како сам га звала, рекао ми је да не бринем. Рекао је да он зна да ја нисам мушки већ женски фризер, али да идем само по 'фазону' и да нећу да погрешим. Када сам га ошишала и осушила косу испод хаубе, обратио ми се са 'драго моје дете' и казао ми да ћу бити добар фризер - изјавила је она и додала да је у то време имала тек нешто више од двадесет година. 

Према њеним речима, Андрић је био изузетно добар, племеменит и "народски" човек. 

- Са свима је стао да поприча - и са сељаком и са продавцем на пијаци и са докторима и са радницима. Никада није прошао поред нас запослених у хотелу да нас не запита како смо и шта радимо - казала је Антанасковићева. 

Андрић је, додала је, приликом једног од боравака у "Моравици" организовао ручак за своје пријатеље новинаре, сликаре, лекаре, и на тај ручак је и њу позвао. Он је седео у чело стола, а она одмах поред њега. 

- Пре него што сам отишла на ручак тетка ми је показала како се користи прибор за јело и како се понаша за столом, али сам и поред тога имала велику трему и нисам се усуђивала да се било чиме послужим. Чика Иво је то приметио и сам ми је сипао храну у тањир, а уз то је додао да нема чега да се стидим - рекла је Антанасковићева.

Према њеним речима, Андрић је изузетно волео кулинарске специјалитете из сокобањског краја које је за њега припремала искључиво куварица Ленка. Волео је првенствено овчије кисело млеко, питу од суканих кора са овчијим сиром и јагњећу сармицу. 

- Свакога јутра је Слободан Крстић, који је у то време радио као конобар, мотором одлазио у село Језеро по овчије кисело млеко. Жена из тог села припремала га је само за Андрића у земљаним посудама. Писац није могао да замисли ни један оброк без киселог млека" - изјавила је Антанасковићева. 

Она је казала да је Андрић обожавао да шета испред хотела, центром бање, Озреном и другим околним планинама. На тераси хотела имао је свој сто на коме је у вази увек било пољско цвеће и никада није дозволио да то буду руже из хотелског ружичњака. 

- Умео је да нам каже да не зна шта је то чудесно у Сокобањи, али када изађе на терасу са тим фантастичним погледом, има осећај као да га милују ветрови и може да дише пуним плућима - истакла је Антанасковићева. 

Директор Организације за туризам и културу Љубинко Миленковић казао је да Сокобања и те како пажљиво чува успомене на боравак нашег јединог нобеловца, а да житељи Сокобање још препричавају Андрићеве изјаве и анегдоте. 

- Описујући природу у Сокобањи, Андрић је казао да не зна шта чега то овде има, али после само 20 дана проведених у Сокобањ, ради читаву годину у Београду као препорођен" - рекао је Миленковић за агенцију Бета. 

Према Миленковићевим речима, о Андрићевом боравку сведоче бројне фотографије, а сам писац направио је и неколико цртежа Сокобање, од којих је најпознатији цртеж Сокограда. 

- Пре шест година издата је књига о Андрићевом боравку у Сокобањи и у књизи налазе се и цитати из његове чувене 'пепито' свеске. Та свеска је доказ да је наш велики писац управо у Сокобањи започео писање романа На дрини Ћуприја - изјавио је Миленковић. 

Он је подсетио да је Андрић у Сокобањи боравио најпре за време Другог светског рата, а после рата, 11 година узастопно. Престао је да долази након смрти супруге Милице Бабић, јер је, како се верује, почео да избегава она места која је посећивао са женом коју је неизмерно волео и која су га на њу подсећала.