Изложба Надежде Петрановић у Академији 28

Након што је докторирала на Природно математичком, данас Факултету за физичку хемију, постала је професор, а тек након одласка у пензију почела је да се бави сликарством. Њен уметнички таленат препознат је у оквиру многобројних конкурса, изложби и манифестација. Своју креативност имала је прилику да покаже учествовањем на више од 80 колективних изложби, а била је учесник и великог броја уметничких колонија. Осим тога, Надежда је реализовала и неколико самосталних изложби, и то у галерији „Академија 28“ и галерији „Бранко Миљковић“, а члан је и Ликовног клуба „Ђуро Сарај“ и Уметничког удружења „Кеј“ у Београду. Током своје уметничке каријере, Надежда је за свој креативни рад  била награђивана на изложбама „Пролеће 2010“, „Пролеће 2011“ и „Пролеће 2014“. У оквиру ликовних конкурса „Мајски сусрети“, била је добитница бројних похвала, а похваљена је и на конкурсу „Џез уметност која не бледи“. Шесту по реду самосталну изложбу Надежда ће одржати у галерији „Академија 28“, која ће посетиоцима бити доступна од 12. до 24. јуна. Више о изложби и инспирацији стварања открила нам је у интервјуу.

1.       Када сте открили да је сликање Ваш позив ?

Ни у једном тренутку сликање није било мој позив, чак ни мој хоби. На почетку школовања определила сам се за природне науке. Иако сам у једном тренутку размишљала да упишем архитектуру, определила сам се за физичку хемију. Четрдесет година била сам везана за лаботаторију и наставу на Београдском универзитету, на Факултету за физичку хемију, и нисам се бавила сликањем, нити помишљала на то. Такође, никада нисам размишљала о томе чиме ћу се бавити када одем у пензију. Међутим, када сам завршила са једним универзитетом, појавио се други, тзв. Универзитет за треће доба, и то је представљало један нови почетак. Откуд опредељење за сликање? Оно се некако десило, иницијатива и сугестија је дошла са стране. Остаје питање како су особе којима сам била окружена знале да кријем тај таленат. Објашњења могу бити разна, можда постоји и нека веза између мешања хемикалија и мешања боја.

2.       Како Вам се јавља идеја о томе шта ћете сликати и која емоција се крије иза ваших уметничких дела?

Моје сликање је са предлошком, правим фотографије, неког предела, цвећа, капија… и ту фотографију преносим на платно. Човек не може у тренутку да наслика све што види, јер се све око њега мења, мења се доба дана, осветљење. Због тога рад са предлошком олакшава преношење мотива на платно. Када изаберем мотив, радим све док не будем задовољна. Емоције су јаке, нарочито када сам задовољна неком сликом, онда остајем под тим утиском неко време. С друге стране, неке слике које ме муче једва чекам да завршим и више им се не враћам.

3. Да ли сте задовољни рекацијима које Ваше слике изазивају?

Нисам никада доживела неку негативну реакцију, чак се дешавало да други у мојим сликама виде више него што сам ја у њима видела. Коментари су увек били позитивни.

4.  Која изложба у Србији или региону је на Вас оставила посебан утисак?

На мене су изложбе слика Владимира Величковић остављале најјачи и најдубљи утисак.