КЊИЖЕВНЕ ВРЕДНОСТИ: Награда "Иво Андрић" Ковачевићу и Прилепину

Лауреат Награде за укупан животни допринос српској књижевности "Иво Андрић", коју од прошле године додељује Андрићев институт (Андрићград - Вишеград) је добио драмски писац Душан Ковачевић, једногласно је одлучио жири Јован Делић (председник), Желидраг Никчевић и Владимир Кецмановић.

ОВЕ УЛОГЕ НИСУ БИЛЕ НАМЕЊЕНЕ ЊИМА: Наше култне серије и филмови могли су бити потпуно другачији

Како је истакнуто на данашњој конференцији за новинаре, Ковачевић је данас не само водеће име српске драме, већ је и један од најзначајнијих европских драмских писаца и смехотвораца, а његове драме "Маратонци трче почасни круг", "Радован Трећи", "Сабирни центар", "Балкански шпијун", "Свети Георгије убива аждаху", "Клаустрофобична комедија", "Професионалац", "Урнебесна трагедија", "Лари Томпсон", "Контејнер са пет звездица", "Генерална проба самоубиства", "Живот у тесним ципелама"..., објављене у његовим петотомним Сабраним делима, све су одреда ремек-дела која имају изузетан статус и код књижевне критике и код публике.

НАПИСАЛА ЈЕ ПИСМО МУЖУ, А ЗАТИМ СЕ УБИЛА: Напунила је џепове камењем и ушла у реку (ФОТО/ВИДЕО)

Настављајући се на традицију Стерије, Нушића, Александра Поповића, а понекад и у ковибрацији са поетским драмама Љубомира Симовића и хумором Матије Бећковића, Ковачевић је подигао српску горку комедију на највиши ниво и постао европска књижевна вредност првог реда. Зато би Ковачевићеве драме и његов допринос хумору ваљало сагледати и тумачити двоконтекстуално: и у контексту традиције српске драме, и у контексту светске књижевности, а у поређењу с највећим српским и светским смехотворцима, истакао је Јован Делић у образложењу за награду.

5 НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ ЗАБЛУДА: Ево шта су нас у школи погрешно учили

У другој категорији, годишња награда "Иво Андрић" за најбољи роман (објављен први пут у Републици Српској и Србији на српском језику, у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2016) припала је руском писцу Захару Прилепину за дело "Обитељ" и књигу приповедака "Седам живота". Обе књиге превела је Радмила Мечанин, а објавио "Самиздат Б92".

РИМЕЈК БАНОВИЋ СТРАХИЊЕ: Омиљени домаћи филм у новом руху, а ево шта се ЈОШ припрема

Прилепин, који је и пре романа "Обитељ" имао статус класика савремене руске књижевности, како је истакао Желидраг Никчевић, сада се не само учврстио у тој позицији, већ и високо подигао, настављајући традицију руских писаца који тематизују историју - на Толстоја, Леонида Леонова, о коме је написао обимну књигу, и Александра Солжењицина. Прилепин у свом роману тематизује логор на Соловкама из којега ће се развити чувени Архипелаг Гулаг.

Стварањем илузије истинитости и уверљивости историјске слике логора, Прилепин се бави једним од највећих зала, који су уз светске ратове једно од најстрашнијих обележја 20. века. Тако је, по речима Никчевића, постао писац чије ће слике и визије света остати релевантним за долазеће генерације. Али, због свог политичког ангажмана и храбрости да јавно каже истину Прилепина, посебно на Западу, критичари заобилазе као класика савремене светске књижевности.