Које су шансе да у четвртак Србин опет освоји Нобела за књижевност? - кладионице предвиђају да ће она бити добитница

Нобелова награда за књижевност најпрестижнија је награда у свету писане речи, која сваке године препознаје и слави изузетан допринос писаца светској литератури. Од свог оснивања 1901. године, ова награда, установљена према последњој вољи Алфреда Нобела, постала је симбол књижевне изврсности и изузетности у уметничком изражавању. Награда се додељује ауторима чија су дела обележила савремену књижевну сцену, уносећи оригиналност, хуманистичке вредности и иновативност у различите књижевне форме, од поезије и романа до есеја и драма, па и филозофије и историографије. Нобелова награда за књижевност је често више од признања за одређени опус; она је глобално препознавање важности уметничког стваралаштва које продубљује наше разумевање људског искуства.

Ове године, добитник ће бити проглашен 10. октобра, у четвртак, тачно у 12 сати, у Стокхолму. Сви љубитељи књижевности, од писаца, преко професора и критичара, до читалаца, с нестрпљењем ишчекују ово саопштење, које често изазива узбуђење и контроверзе, али увек буди осећај наде за уметност и културу. Награда не само да препознаје појединачне таленте, већ и указује на широке књижевне трендове, отвара нове гласове и подстиче дискусију о границама књижевног израза. Без обзира на то да ли се ради о писцу из глобалног центра или удаљеног краја света, Нобелова награда за књижевност увек носи моћ да скрене пажњу на аутентичне приче и универзалне вредности које повезује људе широм планете.

Неколико кладионица већ је саставило своје листе фаворита за Нобелову награду, уз одређене квоте за победу.

Ми вам доносимо 5 аутора који се ових дана наводе као могући добитници Нобелове награде за књижевност. 

Мистериозна Кинескиња коју пореде са Кафком

Апсолутни фаворит ове године на кладионицама је Цан Сјуе, кинеска књижевница позната по својој експерименталној и надреалистичкој прози, у којој се тематизују снови и доводи у питању стварност. Рођена 1953. године као Денг Сјаохуа у провинцији Хунан, почела је да пише током касних 1980-их, суочена са личним и политичким тешкоћама у Кини. Њена дела су стилски сложена и иновативна, често испуњена апстрактним сликама и узнемирујућим неухватљивостима. Приче јој карактеришу надреални заплети и интроспективно истраживање људске психе, која изазивају читаоце да преиспитују природу стварности. Такође се истиче својом способношћу да испреплете различите наративне токове, стварајући јединствену атмосферу која је истовремено и узнемирујућа и очаравајућа.

Њена књижевност је дубоко укорењена у кинеску културу, али је њена популарност превазишла границе Кине, због чега се сматра једном од најважнијих савремених азијских списатељица на међународној сцени. Често је пореде са Францом Кафком и Самјуелом Бекетом због херметичког и апстрактног стила, али њена дела имају посебан аутентични глас који непрестано истражује контрадикције људске егзистенције. Њени романи и приче, као што су „Вертикална звезда“ и „Стари дом снова“, изазивају и фасцинирају критичаре и читаоце широм света, јер истражују универзалне теме слободе, страха и унутрашње борбе, кроз призму специфичног културног контекста и поетске естетике.

За сада није превођена на српски језик

Писац панонског блата

Ласло Краснахоркаи је мађарски писац познат по својим густим, апокалиптичним и песимистичким наративима, често испуњеним дугим реченицама и сложеним унутрашњим монолозима. Рођен 1954. године, Краснахоркаи је стекао међународну репутацију захваљујући својој способности да створи мрачне и интензивне светове, у којима се бави темама декаденције, неизвесности, и борбе са друштвеним нормама. Његова дела су често повезана са филозофским размишљањима о судбини, ентропији, распаду и природи људске патње, а многи га сматрају модерним мајстором постмодерног романа.

Један од његових најпознатијих романа је "Сатантанго", објављен 1985. године, који се бави пропадањем руралне заједнице у Мађарској и општим осећајем безнађа након пада комунизма у једном селу у Панонској низији. Структура романа прати плесни ритам танга - напредовање и повратак - чиме се наглашава циклична природа догађаја и судбине ликова. Краснахоркаи користи дугачке, вијугаве реченице да пренесе интензивну атмосферу, док његова нарација открива како се лична трагедија ликова уклапа у ширу слику социјалног и моралног пропадања. “Сатантанго” је преточен у чувени филм Беле Тара који траје 7 и по сати, а који се као и роман сматра ремек-делом.

Поред "Сатантанга” преведен је и његов роман “Меланхолија отпора” и збирка прича “Иде свет”.

Спој Старе Грчке и модерног сензибилитета

Ен Карсон је канадска песникиња, есејисткиња и преводитељка, позната по свом јединственом споју класичне књижевности, модерне поезије и филозофске рефлексије. Рођена 1950. године, Карсон се прославила као једна од најважнијих савремених гласова англофоне књижевности, чија дела руше границе жанрова и преиспитују традиционалне наративне форме. Њена књижевност често обухвата дубоку љубав према класичној Грчкој, са посебним фокусом на митове и трагедије, што се може видети у њеним делима попут „Аутобиографија црвеног“ „Лепота мужа“ и “Слаткогорки ерос”. Карсон је позната по необичном, фрагментарном стилу писања, у којима се често користе колажи поезије, прозе, превода и филозофских расправа, пружајући читаоцима искуство које је истовремено интелектуално и емоционално интензивно.

Њено најпопуларније остварење "Аутобиографија црвеног" (Autobiography оф Ред) је хибридни роман у стиху који комбинује митолошке елементе са модерном причом о одрастању и љубави. У овој књизи, Ен Карсон преузима древни грчки мит о Хераклу и Гериону, где Герион, митолошко чудовиште са црвеним крилима, постаје протагонист кроз којег истражује теме савременог идентитета, љубави, и отуђености. Герион је у овој причи тинејџер који се суочава с изазовима прихватања своје различитости у савременом свету, и који се заљубљује у тинејџера Херакла. Карсон у овом роману древне мотиве плете с модерним осећајем за губитак, се*уалност и припадност, стварајући дело које се доима као лирски, а истовремено болно искрени портрет младости, љубави и унутрашње борбе.

Поред “Аутобиграфије црвеног” на српски језик су преведене И књиге “Лепота мужа”, “Црвени док” И “Кратка слова”

Тајанствени роман о аустралијским мистеријама  

Џералд Марнејн је аустралијски писац познат по специфичном и интроспективном стилу писања, који се често бави темама сећања, и унутрашњег света. Рођен 1939. године, Марнејн је свој рад темељио на детаљном истраживању људске перцепције и доживљаја стварности. Проза му је минималистичка, испуњена рефлексивним наративима, што га чини једним од најоригиналнијих савремених аустралијских аутора. У својим делима често преиспитује границе књижевног израза и традиционалног наративног облика.

Његов роман "Равнице" (The Плаинс) објављен је 1982. године и сматра се његовим најважнијим делом. У овом роману, приповедач, млади редитељ, долази на равнице Аустралије у потрази за инспирацијом за филм који жели да сними о локалним становницима. То је уједно и прича о измишљеној земљи у средишту Аустралије и њеним становницима – равничарима. Они су сви одреда песници-филозофи равница које Марнејн користи у својој дубоко сатиричној параболи о највишим стремљењима људског духа. Кроз причу, Марнејн истражује изолацију, културне разлике, и потрагу за смислом у бесконачном пејзажу. "Равнице" су заправо алегорија, у којој пејзажи симболизују унутрашње светове ликова, и где сам простор постаје важнији од конкретних догађаја. Читаоци истичу да је роман потребно прочитати више пута како би се разумео.

“Равнице” су преведене на српски језик.

Колективна и лична прошлост кроз сећање

Мирча Картареску је румунски писац, песник и есејиста, познат као један од најважнијих савремених аутора источне Европе. Рођен 1956. године у Букурешту, Картареску се истиче експерименталним стилом и лиричном прозом. Његово писање често обухвата сложене структуре и интроспективне теме, у којима истражује границе између стварности и фикције. Картареску је посебно познат по својој трилогији "Орбитор", која представља фасцинантно истраживање колективне и личне прошлости кроз снове, сећања и невероватне наративне преображаје.

Роман "Носталгија" је репрезантивно дело Картарескуовог стваралаштва, У њему су комбиновани надреалистички елементи са детаљном интроспекцијом и рефлексијом о детињству, сећању, и егзистенцији. "Носталгија" се састоји од неколико прича које су међусобно повезане у целину. Овај вешто обликовани и беспрекорно конструисани роман указује првенствено на проблеме младог и неприлагођеног човека, који покушава да истражи самог себе, постављеног у један онеобичени свет. Осим тога, "Носталгија" критикује тешку затвореност румунског друштва шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година XX века, која је често водила у ескалацију дубинских друштвених сукоба.

Поред романа “Носталгија”, на српски језик су преведена и дела “Лепе странкиње”, “Заслепљеност. Лево крило”, “Близанци” и “Зашто волимо жене?”.

Где су српски аутори међу фаворитима?

Нажалост, ни ове године, као ни претходних, ниједан аутор са ових простора није истакнут као фаворит за Нобелову награду за књижевност. Последњи озбиљан кандидат из Србије био је Милорад Павић, аутор Хазарског речника, за кога се спекулисало да је неколико пута био близу освајања ове престижне награде. Међутим, архиве Нобеловог комитета остају затворене 50 година, тако да о томе нема потврђених података.

Разлози зашто ниједан српски аутор тренутно није међу озбиљним кандидатима за Нобелову награду за књижевност могу бити бројни и сложени. Нобелова награда често фаворизује писце са јаком међународном препознатљивошћу и преводима на бројне језике, што ауторима из мањих књижевности, укључујући српску, може отежати приступ глобалној сцени. Иако је српска књижевност богата талентованим ауторима, дела многих савремених писаца нису довољно присутна на светском тржишту, јер се често не преводе или не дистрибуирају изван региона Балкана.

Подсећамо, једини српски и југословнески добитник Нобелове неграде за књижевност је Иво Андрић. Андрић је добио је Нобела 1961. године за "епску снагу којом је обликовао мотиве и судбине из историје своје земље".