Легендарна глумица Рената Улмански слави 95. рођендан - Звонки осмех, елеганција и отменост су њени заштитни знаци

Рената Улмански, легендарна глумица чије име нераскидиво повезује уметност и елеганцију, данас слави 95. рођендан. Занимљиво, њен рођендан, 29. новембар, поклапа се с датумом оснивања некадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, али је Рената старија од бивше државе за 16 година и свега неколико недеља млађа од колегинице Мире Бањац.

Иако често неправедно изостављена с листе најдуговечнијих српских уметника, Рената се може похвалити изузетном каријером. Прву велику улогу остварила је 1957. године као фрајла Јуца у првом југословенском филму у боји, „Поп Ћира и поп Спира”, режији Соје Јовановић. Деценијама касније, у истоименој серији, бриљирала је као фрау Габријела, позната као „сеоски телефон”. Њена богата филмографија укључује и незаборавне улоге попут Миланове мајке у „Салашу у Малом риту”, као и остварења „Дилижанса снова”, „Сиви дом”, „Лепа села лепо горе” и „Вага за тачно мерење”.

Добитница бројних признања, Рената је поносна власница пулске „Златне арене”, три „Стеријине награде” и статуе „Јоаким Вујић” за животно дело из 2017. године.

Са запаженим комичним улогама из војвођанског живота, њен звонки осмех, шарм и отменост остају њен заштитни знак од самих почетака до данас.

- Иако ничим посебно нисам везана за Војводину, менталитет пречана ми је најдражи и најближи. Волим ону њихову тиху журбу. Код Војвођана ви не видите да се журе, а видите да стижу. Нису наметљиви, нестрпљиви, загрижени. Све оно што ни ја нисам, и што код другог не подносим - говорила је својевремено легендарна глумица. 

Оно што је интересантно јесте што је њена мајка била Аустријанка.

Рената Улмански први сусрет с глумом доживела је још као дете, када се на тавану породичне куће скривао Јеврејин Ерик Хецл, редитељ који је бежао од нациста. Како би прекратио време, Хецл јој је држао часове глуме, а успомену на то чува њена свеска с белешкама из 1942. године.

Током рата, Рената је добила први глумачки ангажман у позоришту Маргите Предић Нушић, ћерке Бранислава Нушића. Након рата, учествовала је у чувеним радним акцијама, попут изградње пруге Брчко–Бановићи и Сарајева, као и насеља у Новом Београду, где је често мешала бетон.

Била је део прве послератне генерације Драмског студија при Народном позоришту, који је завршила у класи Мате Милошевића. Већ 1947. године постала је чланица Народног позоришта, што је био почетак њене богате каријере, током које је остварила улоге у више од 100 филмова и серија, док се број представа готово не може избројати.

Рената је била чланица ансамбала Српског народног позоришта у Новом Саду, Београдског драмског позоришта и Атељеа 212, где је остала до пензије 1989. године. Међутим, ни тада се није повукла из глуме, већ је одлучила да остане активна, настављајући да доприноси свету уметности.

- Живот још није завршен, иако је прошао. То сам ја. Мени је остао сад један вишак живота. То није једноставно, али пошто тражим да ли нешто добро може да буде, можда је добро то што ја имам право да ја подвучем црту, па да кажем шта смо имали у том животу - рекла је прошле године славна глумица.