МАРКО СТОЈАНОВИЋ: Пантомиму треба вратити у позориште
Он сматра да улога пантомиме није много другачија данас него када је зачета као први облик споразумевања и причања приче.
Поводом обележавања Светског дана пантомиме (22. март), Београд ће бити домаћин прве Светске конференције о пантомими од 21. до 23. марта када ће угостити четрдесетак пантомимичара из 12 земаља, најавио је председник Светске организације пантомимичара Марко Стојановић.
Стојановић је у интервјуу Танјугу рекао да је Светска конференција о пантомими давнашња идеја да се на једном месту окупе пантомимичари, а да то не буде у сајбер простору, већ да се "виде очи у очи, да се упознају, рукују, виде како ко седи, стоји, јер је пантомима ипак невербала уметност".
Идеја је, како је објаснио Стојановић, да се поразговара о разним актуелним проблемима.
"С једне стране пантомимичари су изашли из позоришта и отишли на улицу због чега су публика, продуценти и позоришта почели да гледају на пантомиму као на уличну уметност што она није. Зато је треба вратити у позориште, у зграду", нагласио је Стојановић.
Он је приметио и да пантомимичари недовољно користе нове медије, попут интернета.
"Имамо Јутјуб, за који пантомимичари не производе садржај. Они сниме делове представе и то окаче на Јутјуб и то им служи као информација када аплицирају за неки фестивал, међутим пантомима је идеална за Јутјуб, јер нема језичку баријеру. То су неке теме о којима треба разговарати, а о којима је тешко разговарати преко друштвених мрежа", рекао је Стојановић.
Једна од тема панела у оквиру конференције биће будућност пантомиме као уметности и бизниса.
"Сви мисле да уметници живе од уметности или од соларне енергије и не морају бити плаћени. Техничари морају бити плаћени, али они који су испред микрофона или камера, они баш и не морају. Интелектуална својина? Коме то треба? Каква је то својина кад не може да се пипне? Није то ситуација само код нас, то је свуда у свету", скренуо је пажњу Стојановић.
У Београд ће доћи пантомимичари из Француске, Шведске, Бугарске, Украјине, Израела, Бангладеша, Шриланке, Бразила, Грузије...
"Ми пантомиму традиционално везујемо за Француску, али она више није толико везана за Француску, посебно не од када је Марсел Марсо умро, колико је доживела препород у земљама као што је Банладеш, Шриланка. У Индији постоји Институт за пантомиму, у Грузији и Азербејџану постоји позориште и оба су на државним буџетима и имају стално запослене пантомимичаре. То би у западном свету било чудо", испричао је Стојановић.
У Шведској, према његовим речима, пантомима је популарна међу децом и држава улаже новац у представе пантомиме за децу, док су у Грузији пантиомиму повезали са својим фолклором и развили свој стил који је пребогат у костиму, сценографији, са по 15-20 људи на сцени и фантастичном музиком.
У Србији пантомима није много популарна, каже Стојановић и подсећа на Фестивал монодраме и пантомиме који се одржава од 1973. у Земуну, који је некада био изузетно значајан, али је изгубио на свом значају.
"Ми све радимо због публике и што је више људи у сали, нама је лепше. Када видимо празну столицу, то је једна од најтежих ствари за глумца и било ког извођача. С друге стране и ми смо мало криви јер не одгајамо нову публику. Морамо да бринемо да и клинци са три, четири, пет година дођу у позориште да те карте не буду прескупе, да деца школског узраста дођу у позориште", наглашава Стојановић.
Сматра да се култура мора приближити младима и деци.
"Ви се на томе васпитавате, ту проналазите свој идентитет, ту се везујете за чопор у коме живите па нећете да тражите друге чопоре као што су разни хулигани на спортским теренима. Један од разлога постојања тог друштвеног феномена је управо немање идентитета и везе са неким чопором, јер смо сви ми животиње које функционишу у чопору и даље, безобзира што је 21. век. Ми имамо потребу да будемо заштићени у некој групи", истакао је Стојановић и упутио апел друштву и држави да младима култура буде доступнија.
Он сматра да улога пантомиме није много другачија данас него када је зачета као први облик споразумевања и причања приче.
"Ми смо приповедачи, позориште је место на коме причамо прицу, у коме стварамо илузију, у којој публика добровољно долази да учествује и ту је сигурно улога пантомиме. У глобализацији ми морамо да сачувамо свој идентитет, а с друге стране треба да комуницирамо са свим људима на свету. Невербално је најлакше. То је оно с чим смо почели и чему можемо да се вратимо", рекао је Стојановић.
Он је пронашао примену пантомиме и у спорту.
"Успели смо да докажемо да се драстично може скратити тренажни процес учења разних техника у појединим спортовима тако што ћемо младе спортисте учити како да опонашају и имитирају и да им кроз забавну пантомиму развијамо координацију", нагласио је Стојановић.
Он је за крај разговора поручио да ће светска конференција са најзначајнијим пантомимичарима у свету бити историјски тренутак за пантомиму на планети и десиће се управо у Београду, где је и седиште Светске организације пантомимичара.
