Министарство културе помаже удружење Адлигат (ФОТО)

Министарство културе и информисања Републике Србије финансирало је пројекат куповине специјалних заштитних ормана за стару и ретку грађу Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат, на основу мишљења Градске библиотеке Града Београда.

У Удружењу Адлигат налази се архивска и библиотечка грађа прворазредног значаја која ће сада бити похрањена у специјалним, противпожарним орманима. Између осталог, у Адлигату се налази више српских докумената и предмета из XIV века, више од 1000 страница ратних дневника и ратна документација Црвеног крста Краљевине Србије из 1914. године као и више од две хиљаде публикација ратне штампе 1914-1918, што представља једну од њазначајнијих збирки српске ратне штампе чију је дигитализацију  подржала Британска библиотека из Лондона.

У Музеју српске књижевности и Музеју књиге и путовања који су отворени под окриљем Удружења Адлигат налази се четрдесет легата, библиотека целина и збирки најзначајнијих српских породица и интелектуалаца. То су, на пример збирке породица Гарашанин и Тартаља, легати породица Леко, Жигон и Бешевић, затим легати Милована Данојлића, Миодрага Павловића, Пере Зубца, Љубивоја Ршумовића, Николе Кусовца, Петра Пајића, Петера Урбана, Србе Игњатовића, Ивана Бекјарева, професора Богдана Терзића и Илеане Чуре...

Виктор Лазић, председник Адлигата, кажа: „Мноштво грађе коју чувамо, често уз велика лична одрицања и муку, спада у корпус онога што бисмо могли назвати срцем српске културе. Рецимо код нас се налази део личне библиотеке и више од 2.000 страница докумената и рукописа Михаила Петровића Аласа, затим 1700 докумената из личне архиве Уроша Предића. Ми чувамо и двадесет писама Саве Шумановића, мноштво писама Милоша Црњанског, Мирослава Крлеже српским интелектуалцима, рукописе Оскара Давича и Добрице Ерића.“

Помоћник министра културе, Дејан Масликовић, изјавио је да је нарочито важно да се, поред старе и ретке грађе заштите и библиотеке многих значајних српских писаца, често са њиховим печатима, потписима и маргиналијама као на пример књиге из личних библиотека Јована Дучића, Добрице Ћосића, Марка Ристића, Момчила Настасијевића итд. Масликовић истиче и посвећеност Министарства културе очувању националне баштине и навади да је свако овакво улагање, заправо улагање у будућност.

"У фонду Адлигата налази се и више од хиљаду српских публикација штампаних пре 1867, које према важећем закону аутоматски спадају у стару и ретку књигу, као и велики број страних публикација штампаних пре 1800. године. Драгоцен је фонд и од педесет књига на рускословенском (у српској употреби), као и више од три хиљаде публикација ратне штампе из Другог светског рата. Ту је и више од хиљаду публикација емигрантских издања објављених ван територије Републике Србије, сачуваних у малом броју примерака у посебној Библиотеци дијаспоре, оригинална писма Николе Тесле и много тога другог", каже Масликовић.

„Тринаест специјалних ормана стигли је из Словеније. За њихову набавку министарство је издвојило скоро милион динара. Главне особине су им висок ниво безбедности од пожара – до тридесет минута гаранције за заштиту папирних материјала у случају пожара од више хиљада степени, што је за Адлигат од нарочитог значаја. То су материјали који не постоје нигде другде осим код нас и њихово оштећње или, не дај Боже, нестанак, био би велики удар на српску културу. Важна је улога ових ормана и у другим видовима повећане безбедности, то су заправо својеврсни сефови за стару и ретку грађу.“ изјавио је председник Адлигата, Виктор Лазић.

Јасминка Нинков, директорка Библиотеке града Београда, подржала је пројекат набавке ових ормана: „Веома сам задовољна што је министарство уважило нашу препоруку као матичне библиотеке. Драгоцена грађа, од прворазредног значаја за српску културу, мора бити заштићена и чувана у специјалним условима, без обзира у којој се институцији налази. Иако грађа о којој је реч није посебно евидентирана као заштићена у складу са Законом, она свакако испуњава законске услове за заштиту са више хиљада јединица које испуњавају услове да буду проглашени за културно добро од националног значаја и више стотина јединица које испуњавају услове да буду проглашене за културно добро од изузетног значаја. Према члану 2. Закона о старој и реткој библиотечкој грађи ова грађа спада у културно наслеђе од посебног интереса за Републику Србију и као таква ужива посебну заштиту, утврђену релевантним законима према којима се она штити без обзира на то да ли је регистрована и евидентирана и без обзира на то ко је њен држалац и власник. Закон такође прописује да је заштита старе и ретке библиотечке грађе делатност од општег интереса, те су самим тим активности и пројекти Удружења Адлигат у вези са заштитом старе и ретке грађе такође делатност од општег интереса.“