На данашњи дан преминула легендарна Оливера Марковић

Легендарна глумица Оливера Марковић преминула је на данашњи дан, 2. јула 2011. године.

Рођена је у Београду као Оливера Ђорђевић 1925. године, а са само девет година је у Нишкој бањи основала „позоришну трупу“ у којој је била главна глумица, редитељка, управница и ауторка текстова.

Након завршене Друге женске гимназије, уписала је студије историје уметности на Филозофском факултету у Београду. У међувремену је уписала и Академију за позоришну уметност, где је и дипломирала у класи професора Мате Милошевића 1952. године.

Од 1951. године је била и члан Београдског драмског позоришта, а током каријере је остварила преко 150 улога у позоришту и снимила више од 50 филмова.

Осим по таленту за глуму, била је позната и по огромном таленту за певање, а нарочито лепо је изводила руске романсе.

Живот су јој обележиле две велике љубави. Прва велика љубав наше глумачке легенде био је глумац Раде Марковић, ког је упознала још као тинејџерка, у ратом захваћеном Београду 1944. године.

Наиме, тада се на Коларчевом универзитету окупила омладина која је желела да ствара позоришне представе, а на аудицију је дошао и Раде. Касније је тврдио да је тада „лоше извео део из Нушићевог ‘Сумњивог лица’“, али је ипак примљен.

Пробе су имали у холу једног петособног стана на Теразијама број 12, а подучавао их је редитељ драме и опере, Ерих Хелц.

Желели су да одиграју неколико представа након ослобођења, али је онда почело америчко бомбардовање Београда, а како је Коларац био у центру дешавања, договорили су се да са пробама наставе у вили Пере Радовановића на Пашином брду.

У девет ујутру требало је да се окупе на договореном месту, а нису се појавили само Раде и Оливера који су се договорили да се прво нађу на Јужном булевару, а потом запуте на пробу и нађу се са осталима.

Марковић је чекао дуго, а Оливера се није појављивала. Зачуле су се сирене и почело је снажно бомбардовање. Како Оливера није дошла, он се сам упутио на пробу и тамо затекао стравичан призор – место на ком је требало да се нађу је сравњено са земљом, а погинуло је свих 40 уметника који су на пробу дошли на време.

Оливера је убрзо постала госпођа Марковић, а она и Раде су августа 1946. године добили сина, данас познатог редитеља Горана Марковића.

Заједно су стварали уметност и постигли много, али су се након 17 година брака развели.

Кренули су свако својим путем, а глумица је убрзо упловила у везу са колегом Душаном Булајићем који је касније постао њен други супруг.

Иако су она и Раде наставили да буду „вечити партнери“ на сцени, са Душаном је провела остатак свог живота у љубави.

Глумица је често у шали истицала како јој се чини да се „удала чим се родила“ и да се „не сећа периода када није била у браку“.

Оливера и Душан били су чланови Народног позоришта у Београду, а свој приватни живот трудили су се да држе у тајности.

Њихову љубавну бајку прекинула је Булајићева смрт 1995. године, а Оливера је преминула 2. јула 2011. године у 87. години живота.

Исте године јој је одржан помен у Народном позоришту, а тада је њен син Горан кустосу Музеја Народног позоришта предао кутију са њеним личним стварима.

Тада је откривена и глумичина велика тајна, када је свима пажњу привукла једна умрлица коју је Оливера чувала.

У питању је умрлица чувене глумице Жанке Стокић, а како је Горан Марковић тада објаснио, његова мајка ју је скинула са једног дрвета убрзо након Жанкине сахране 1947. године. Детаљније о овој теми можете погледати КЛИКОМ ОВДЕ.