Најтрагичнија прича дечака глумца! Марка смо сви волели, онда се повукао, живео у беди и умро млад!

Глумац Марко Ратић након што је глумио у филму “Крај рата” (1984.) са свега девет година достиже огромну популарност. Улога Вуколе заједно са Велимиром Батом Живојиновић и Недом Аренерић отвара му пут за једини извор финансија јер је са породицом становао у страћари код Старог Сајмишта.

Погледајте ОВДЕ шта све мора да истрпи породица Богољуба Митића Ђоше. 

Његов живот уопште није познат јавности, али оно што се зна јесте да је захваљујући режисеру Драгану Кресоји успео да издражава породицу. Тужна прича дечака није се у многоме разликовала у ономе што је била приватно.

Драган Кресоја тражио је по Херцеговини дечака који би могао да изнесе улогу Вуколе, како никако није успео да га нађе, враћа се у Београд. У центру града проналази Марка који је тада сам ишао улицама и одлучује да одржи пробу са великим Велимиром Батом Живојиновићем за сценарио који је у том тренутку имао написан за поменути филм.

Родитељи Марка су одушевљени идејом да он глуми, јер им је то представљао један од извора прихода. Од хонорара који је у том тренутку добио финансирао је породицу. Затим, четири године касније, добија нову улогу “Чавке” у истоименом оставарењу Милоша Радивојевића. Успео је да породицу пресели у кућу, како би могли нормално да живе, а они бивају јако срећни због његове славе.

Словио је за омиљног младог глумца осамдесетих година. На фестивалу у Нишу за најбољу дечију улогу Марко осваја прво место, а са тим и бројне понуде за филмове. Наредна Маркова улога била је у телевизијском филму “Тајна Лазе Лазаревића” (1986), редитеља Александра Ђорђевића. У овом филму је играо Лазу Лазаревића као дечака. Затим је уследио фим “Догодило се на данашњи дан” (1987) Мирослава Лекића, у ком је Марко Ратић играо дечака Грегора.

Година 1990. значајна је за овог уметника јер одлучује да напусти драму и повлачи се из јавности. Нико није могао ништа да сазна о њему тих година, али како је трајао рат, он је наставио живот у Београду. Није волео да даје интервјуе, а у септембру 2013. објављено је да је преминуо услед тешке и неизлечиве болест. Преминуо је у 38. години живота, а сахрани су присутвовали само његови најближи.