НАПОЛЕОН У БЕОГРАДУ: Удружење "Адлигат" обележило шесту годишњицу постојања (ФОТО)

Обележена је шеста годишњица Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат" и 138. годишњица од првог отварања за јавност Породичне библиотеке Лазић (од 1882).

За Дан Адлигата, из Француске, а преко Италије, стигао је документ из 1807. године са оригиналним потписом императора Наполеона И Бонапарте (1769-1821).

- Ради се о поклону једне грофице, која није желела да се њено име објави. Међутим, трошкови у вези са порезима, транспортом, осигурањем, провером аутентичности били су толики да смо морали да ангажујемо донаторе у Београду да помогну у њиховом покривању - каже Виктор Лазић, председник Удружења Адлигат и додаје: - Ниједан велики музеј на свету није велики ако баштини само локалне артифакте, ма колико они значајни били за свет. Лувр и Британски музеј подједнако су значајни због својих египатских и других светских збирки, као и због збирки Француске и Британије. У том правцу и ми развијамо Адлигат, са жељом да се створи светско чвориште културе, уметност и науке. Набавка документа оваквог значаја је само један, али важан корак у том правцу.

Ради се о неуобичајено великом документу за то време ратова и криза, што му даје посебан значај и вредност. Потписан је у славној Палати Фонтебло у Паризу,  27. септембра 1807. године. Један од најславнијих војсковођа историје, документ којим се даје милост дезертеру Александру Бернару Раделском осуђеном на „шеснаест година ношења кугле са оковима и 1.500 франака казне“, потписао је само са "Наполеон" уз образложење: "дајемо предност милосрђу над строгости закона". Па ипак, осуђеник је добио само обично, а не и потпуно помиловање.

Документ садржи још три потписа. Најзначајнији се свакако потпис архиканцелара империје Жана Жака Режи де Камбасереса (1753-1824), војводе Војводства Парме, председника комисије и једног од аутора славног Наполеоновог законика за који је сам Наполеон говорио: „Славу мојих 40 победа потамниће један Ватерло, али славу мога законика ништа неће потамнети“. То је свакако један од најзначајнијих правних аката у историји света чији је утицај на свеукупно право и на право многих појединачних земаља, огроман.

Документ је потписао и тадашњи француски министар правде, сенатор и војвода Клод Амброаз Рењије (1746-1814) и државни секретар, војвода и један од најближих Наполеонових сарадника Иг Бернар Маре (1763-1839).

- Посредна веза овог документа са Наполеоновим закоником свакако ће бити разлог зашто верујемо да ће стотине правника и нарочито студената права желети да посети Адлигат. У нашој редовној тури већ је планирано да се истакне и веза Наполеона са Србијом, која је вишеструка и комплексна. Наполоенова освајања и дипломатске акције увелико су се одражавала на Први српски устанак. Позната је тврдња да се дивио Карађорђу, којег је сматрао најбољим војсковођом на свету а српске војсковође су му на неки начин окончале каријеру – од 37 руских генерала који су учествовали у Бородинској бици чак 10 су били Срби или српског порекла.

- Оно што ме је посебно фасцинирало код овог документа јесте то што је заробљеник словенског порекла, из посебне јединице француске војске која је формирана од бивших заробљеника и од људи са освојених територија. Затим, сведочанство о неприкосновеном правном уређењу Француске империје. Један обичан дезертер прошао је компликоване судске процесе а на крају, да би био помилован, одобрење је морало да потпише троје високих државних чиновника и сам император. Фасцинантно! - каже потпредседница Адлигата, адвокат Горица Лазић.