Необично венчање, издаја пријатеља... Ово сигурно нисте знали о Владиславу Петковићу Дису!
Можда спава са очима изван сваког зла,
Изван ствари, илузија, изван живота,
И с њом спава, невиђена, њена лепота;
Можда живи и доћи ће после овог сна.
Можда спава са очима изван сваког зла.
Да је волео Србију и неизмерно обожавао своју породицу знају сви који су прочитали и само неколико редака Владислава Петковића Диса. Расејани песник чупавих бркова имао је кратак, али буран живот, као и многи други припадници његове "изгубљене" генерације.
ДРАГАН ГАГИ ЈОВАНОВИЋ НА ПАУЗИ: Решио да се потпуно посвети ОПОРАВКУ
Врло млад је дошао у Београд. Са 24 године, сведочи Матош, "као месечар луташе београдским улицама, са шеширом вечно у руци, са црном коврџавом главом и брадом, мршава лица и грозничава ока".
Пандуровић га описује као неког ко је тежио слободном животу, а не каријери, слабог физичког изгледа, блед, пио би јачу кафу и пушио цигаре специјалитет.
Дис је, како је објаснио Никола Милошевић, "расејан у поезији као што је био у животу"!
У ДОМУ ОМЛАДИНЕ ЛОМ: Бајага и Инструктори промовисали нови албум (ФОТО)
До тада Дучич и Ракић у критичарском кругу били су недодирљиви, па објављивањем "Утопљених душа", које је Дис сам финансирао, 1911. године појавила се једна нова поезија, узор будућим генерацијама.
МЕСТО БУРМЕ - КИШОБРАН
За Диса је важна 1911. година, када ће упознати Христину Павловић и са њом се венчати на необичан начин. Венчање је требало да се одржи у Цркви светог Марка у шест ујутру. Пошто су заборавили прстење, кум је предложио да се узме гумица са кишобрана. Прота није прихватио да се одржи венчање на тај начин, па су морали сачекати испред. Тада је млада замолила непознату жену да јој позајми накратко прстен, само да се венчању. Дис је имао 31 годину, Христина 19.
Бројне су анегдоте о Дису. Једном га је Драгиша Васић срео како тумара близу куће песника Ристића, окреће се око себе, као да тражи нешто. Васић му је пришао и питао га шта ради у то доба.
- Кратковид, он се загледа у мене, позна ме и обрадова се. Онда се насмејао и рекао ми да се баш данас преселио из стана и узео други, овде негде, али где - не може да се сети - казао је Васић.
РАТ СКАДАРЛИЈЕ И КНЕЗ МИХАИЛОВЕ
У то време утицај критике био је веома снажан, а два највећа имена Скерлић и Поповић. Када је Дис био у питању, међу њима није било спора - видели су трагичног песника, недостојног и недораслог да буде у кругу уважених спрских песника. Дис је наспрам себе имао академске професоре из Кнез Михаилове, а онд је сам припадао беомском кругу из Скадарлије, баш као и Пандуровић и Матош.
РОМАНТИЧНО: Бајага и Инструктори објавили спот за хит баладу "Било би лако" (ВИДЕО)
Зашто Дис није био као Дучић и Ракић? Где је његова патриотска поезија? Најбољи одговор дао је Михиз, објашњавајући да Дис није "решавао задатке друштва и нације".
- Сав загледан у себе, кад би за тренутак подигао поглед, он би видео да му "под срамотом живи његово поколење", да се "развило црно време опадања", да "живи у земљи срамоте и луда", али би брзо свраћао очи натраг у себе, унутра - рекао је он.
ИЗДАНИ ДОБРОВОЉАЦ КОЈИ ЈЕ ДО ЗАДЊЕГ ДАХА РАДИО ЗА СРБЕ
По избијању Великог рата, Дис се пријавио као добровољац, те му је додељено место ратног дописника. У ципелама које му је брат дао прешао је Албанију и стигао до Крфа. Ту је, пре одласка за Француску, овластио једног свог пријатеља да да сваког месеца место њега прима плату и одмах је шаље његовој жени за Београд. Но док је Дис у Француској оснивао избеглички камп за Србе, сазнао је да његова породица није видела ни динар од те плате - "пријатељ" је све задржавао за себе.
ТУГА ДО НЕБА: Од преминуле глумице син се опростио ЕМОТИВНОМ поруком! (ФОТО)
Дис је из Француске кренуо натраг у Солун. Но брод у који се укрцао 1917. године немачки сарипен је торпедовао. Брод је почео да нестаје, а песник се само накратко спасио док његов чамац није прогутао вртлог потонулог брода.
На телу које је испливало на површину франсуски морнари нашли су наочаре и једну драхму. Живот на мору је налагао да се тело врати у дубине.
Дис и Христина имали су двоје деце, Гордану и Мутимура. Девојчица је у пожару страдала непуну годину након очеве смрти. Мутимир је био капетан у војсци Драже Михаиловића. Након ослобођења 1945. године губи му се сваки траг.
