ОД НАЈЏЕЛА КЕНЕДИЈА ДО БЕОГРАДСКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ: Затворен 50. Златни БЕМУС

Једанаест дана, четири сале и прегршт квалитетних концерата за јубиларни 50. Златни БЕМУС. Фестивал је синоћ затворен концертом престоничке Филхармоније која је симболично извела дела Драгутина Гостушког "Београд" и Девета симфонија Лудвига ван Бетовена, која су изведена на отварању и затварању првих Београдских музичких свечаности. У једном мометну више од 100 музичара на сцени Коларчеве задужбине.

Посетиоци су видели велика светска имена музике попут виолинисте Едвина Кима, пијанисте Вадима Руденка или Шарун ансамбла, уз стандардно квалитетне наступе какав је још једном приредила Београдска филхармонија предвођена диригентом Габријелом Фелцом.

Златни "Бемус" је отпочео концертом енглеског виолинисте Најџела Кенедија. Он је у Београду - домаћи! И то не зато што је шести пут свирао у српској престоници, него зато што је он домаћи било где да се појави, од првог гостовања. Његов непосредан и духовит приступ музици и комуникацији са публиком су неконвенционалнији од његовог облачења и имиџа, а једина "правила" који до краја поштује су она у славу стварања и радости живљења.

Познато је да Кенеди воли максимално да џезира у извођењу класичне музике, а наступ у Сава центру је био још џезерскији због посвете америчком композитору Џорџу Гершвину. Поред Гершвина, на репертоару су биле и Бахове композиције, али и ауторске нумере мајстора на виолини. Изведене су лако и лежерно, а уједно и ексцентрично што није типично за класичаре, али је зато његов знак распознавања. Наступио је у квинтету са гитаристом Ролфом Бусалбом и Дагом Бојлом, виолончелистом Питером Адамсом и контрабасистом Пјотром Кулаковским.

Енглез је домаћу публику у свој свет увео електричном виолином пуштеном кроз процесоре постављајући хармонску позадину за Бахову фугу из И сонате за виолину у Г молу коју је агресивно извео на класичном инструменту. А онда је веселије сервирао - ред клецмер музике, ред Гершвинових композиција.

Није то био најинспиративнији наступ виолинисте, као да је изостала она најфинија Кенедијева играрија и свежина импровизација, али да је био добар сведочила је реакција испуњеног Сава центра - публика је била на ногама, певала је и тапшала уз виолинисту.

Део публике се изненадио када је Најџел извео две композиције са ових простора - "Ајде Јано" и "Јовано Јованке", али то није нимало чудно за њега јер то неретко чини, а и на својим албумима је уврстио сличне нумере попут ромске "Едерлези". Уосталом, кокетирање са различитим жанровима је и један од разлога зашто је домаћи где год да се појави, јер његова виолина (али и клавир на ком је одсвирао део концерта) одишу емпатијом.

Један од концерата који су одржани у Коларцу и који свакако вреди издвојити је наступ славног британског квартета Бродски. Четири мајсторске виолине из 17. и 18. века у рукама четири мајстора - виолинисте Дејнијела Роуленда и Ијана Белтона (један од двоје чланова који су у Бродском од оснивања 1972. године), виолисте Пола Кесидија и виолончелисткиње Џеклин Томас (и она је ту од оснивања). Иза њих је 45 година постојања, више од 3.000 концерата и више од 60 дискографских издања.

Иако су свирали и са музичарима различитих жанровских опредељења (Бјорк, Стинг, Елвис Костело...), у Београду су се представили класичним репертоаром. Строго испланирано, дотегнуто, а опет са фином дозом простора за слободу, мајстори на гудалама су извели дела Дмитрија Шостаковича, Лудвига ван Бетовена, Феликса Менделсона и савремене јапанске композиторке Карен Танаке.

На крају, не један него три биса! И прилика да музичари ураде посебан омаж Исидори Жебељан извођењем њеног Интимног писма из Јудејске пустиње.

Још једно узбудљиво вече било је на Коларцу када се публици представио један од највећих тенора данашњице Мексиканац Рамон Варгас. Он је одабрао дела Леонарда Бернштајна поводом 100 година од рођења великог америчког композитора и диригента.

Тенор је наступио у пратњи Симфонијског оркестра и Хора РТС-а под диригентском палицом Бојана Суђића. На програму су биле "Прича са Западне стране" и "Чичестерски псалми" Леонарда Бернштајна и познате оперске арије и песме.