ПЕТАР АРБУТИНА: Књига је преживела и увек ће преживети

Да ли се довољно чита, да ли ће дигитална издања потиснути штампана и какав је положај књиге данас, нека су од питања која се намећу у сусрет сутрашњем обележавању Светског дана књиге.

КАДЕТИ ЗВЕЗДЕ И ПАРТИЗАНА ИГРАЛИ СУ ЗА ПЕХАР: Ево ко је постао ШАМПИОН Србије! (ФОТО)

Књига је књига свеједно да ли је у дигиталном или штампаном издању и преживеће изазове модерног доба и савремених технологија, сагласни су Танјугови саговорници, али не и да ли се данас довољно чита.

"Кроз историју је најављивана смрт књиге, када су направљене штампарске машине, јер су праве књиге биле оне које се преписују, па онда када су се појавили радио и телевизија и интернет. Књига је преживела све то и преживеће и нове технологије. Сама њена форма је универзална и не зависи од технологије", сматра Дејан Стојиљковић, аутор романа "Константиново раскршће" и "Олујни бедем".

ТРИ САТА ЗА ПАМЋЕЊЕ: Бебек у Сава центру одржао свој НАЈБОЉИ београдски соло концерт! (ФОТО, ВИДЕО)

Извршни директор Сектора за издавање књига "Службеног гласника" Петар Арбутина наглашава да нема никакве дилеме да ће књига увек опстати.

"Историјски гледано кроз мене кроз које је књига пролазила од Гутенберга на овамо, вероватно би се појавио неки сплет друштвених околности који би прогласио да књига више није потребна у овом облику или је štammpati у тим тиражима, да можда не треба да буде на папиру. То се није дешавало не зато што није било воље за то, него због тога што је књига превелики и пресакрални артефакт коме људска памет још не може да досегне, да га подреди себи без обзира што људи стварају оно што ми из ове перспективе историјског времена зовемо књигом", рекао је Арбутина Танјугу.

За себе каже да спада у мањину класичних књигољубаца који нису против електронске књиге која ни на који начин не угрожава писменост и напомиње да се чак може рећи да штампање књига на папиру угрожава шуме.

"Као народ смо склони да имамо одбојност према техничко-технолошким новотаријама, али ако желите да се бавите књигом или како је Вук Караџић рекао да "печатате књиге", онда у актуелном тренутку морате да освојите све аспекте постојања књиге. Неће један издавач, ако објављује и продаје електронске књиге, довести у питање свој бизнис и неће, рецимо, презирући електронику, која јесте детерминантна модерног доба, очувати књигу овакву каква јесте", истакао је Арбутина.

За директорку Библиотеке града Београда Јасмину Нинков књига је књига и не прави разлику између дигиталног и штампаног издања те 90 одсто онога што чита, чита на комјутеру или са читача, док књиге које јој значе чува у штампаном издању. 

Нинков каже да не резуме издаваче који су преплашени плагијатима, јер се електронска издања апсолутно контролишу, за разлику од фотокопирања папира.

"Када одређени писац добије значајну књижевну награду, ниједна библиотека неће имати довољан број примерака да изда, али ако има електронску, а свака електронска књига има апсолутну заштиту, може да подели на хиљаде копија читаоцима", рекла је Нинков, приметивши да у авионима људи масовно читају са читача, који је мањи, садржи више књига, има осветљење и омогућава увећање слова за оне који слабије виде. 

Сматра да ће дигиталне књиге спасти књигу и уопште писменост и читаност и подвлачи да електронска књига неће угрозити штампану.

Што се тиче читаности, Нинков примећује сензационалистички однос штампе према том питању, док једино озбиљно истраживање, које је урадио Завод за проучавање културног развитка, показује да људи у Србији читају у мери у којој то раде и у другим земљама Европе и да не постоје подаци који говоре о неком суноврату или катастрофалној последици.

Наглашавајући значај система јавних библиотека у подстицању и развијању читалачких навика још од рођења, она је скренула пажњу на светску праксу да већ код прве посете педијатру дете добије чланску карту за библиотеку.

"Када крену у школу деца су већ формирани читаоци, јер ако дете крене да чита када пође у школу, он ће читање везивати за нешто што мора да ради, а читање мора да буде саставни део живота сваког појединца од рођења", истакла је Нинков, додавши да БГБ има уговор са свим вртићима и школама и да деца могу бесплатно да се учлане у библиотеку.

Арбутина пак запажа у информативним и другим емисијама на телевизији људе који врло одговорно причају о нечему што је њихова професија, а који заправо не читају.

"Ви ћете из њиховог вокабулара и онога што они причају схватити да они књиге не читају и да својом појавом експлицирају врло узак дискурс гледања и тумачења своје професије. Оно што би назвали широк културолошки дискурс, они не познају зато што не учествују у њему", скренуо је пажњу уредник "Гласника".

Подсетивши на разне сурове идеолошке концепте који су забрањивали читање током историје, Арбутина је рекао да су они данас попримили суптилнији облик.

"Када је у Лапову извесни Милоје Ђак повео буну против књаза Милоша, један Милошев војвода је рекао да то може да се спречи само ако се побију сви писмени људи у Србији. Страшно је ако такво решење постоји, а оно није престало да буде делотворно унутар друштвених околности у којима ми живимо само што је постало мало суптилније. Не треба забрањивати књиге, најбоље је убедити људе и учинити околности у којима их они не морају читати или неће да их читају и то је Србија данас", рекао је Арбутина.

Стојиљковић наглашава да књиге нема без читалаца, да они чине једно тело, као и да за књижевност проток времена није битан зато што се она бави униварзалним вредностима и универзалним темама попут љубави и смрти, важним и Homeru и Достојевском и Кецмановићу.

"Књига је данас сведок времена, прошлог, садашњег и будућег, али књига је и део индустрије забаве, као што је то филм. И као што у филму постоје блокбастери, у књижевности постоје бестселери, и као што постоји ауторски филм, постоје и озбиљна дела белетристике", закључио је Стојиљковић. 

Светски дан књиге биће обележен сутра широм планете, па и у Београду где ће се у Чубурском парку одвијати 24-часовни књижевни маратон, у Библиотеци града Београда познати ће у улози библиотекара препоручивати књиге, а у Институту Serrvantes глумци, спортисти, музичари ће говорити о књигама које су њих одредиле.