Представљање књиге "Критички водич кроз српски филм, 2000-2017"
Идеја-водиља приликом настанка књиге била је да се на једном месту нађу текстови о свим домаћим филмовима новог миленијума, те да се публици и стручној јавности пружи систематичан, прегледан и темељан увид у домаћу продукцију у том периоду.
Књига "Критички водич кроз српски филм, 2000-2017" аутора Ђорђа Бајића, Зорана Јанковића и Ивана Велисављевића, у издању Филмског центра Србије, биће представљена у петак, 23. марта у 19 сати, у књижари "Делфи" у Студентском културном центру у Београду. На промоцији ће говорити: Зоран Јанковић, Иван Велисављевић и Ђорђе Бајић, аутори, Ненад Полимац, филмски критичар загребачког "Јутарњег листа" и Сандра Перовић, уредница у Редакцији филмског и серијског програма РТС-а.
Филмски центар Србије с поносом представља "Критички водич кроз српски филм, 2000-2017", јединствену књигу у нашој култури која садржи критичке текстове о свим српским дугометражним играним филмовима приказаним у редовној биоскопској дистрибуцији или на фестивалима у периоду од 2000. до 2017. године. Ово капитално издање написали су Ђорђе Бајић, Зоран Јанковић и Иван Велисављевић, предани и истрајни српски критичари млађе генерације, љубитељи српског и југословенског филма. Њих тројица имају дугогодишње критичарско искуство у штампаним и електронским медијима, а у свом критичарском раду специјализовали су се управо за српски филм.
Зоран Јанковић истиче да је иницијална екипа коаутора књиге у почетку била бројнија, али се број ангажованих људи временом осипао:
- Тројка која је написала књигу била је и тројка која је започела конкретан рад на стварању садржаја. Мотив је био наоко јасан – створити довољно речит, али и прецизан приказ стања у српском играном целовечерњем филму у нареченом периоду, као и у српској кинематографији у овој ери, а у исти мах и под кровом једног овако пипавог и особеног издања сјединити филмофилмску страст, која нас сву тројицу и даље држи и носи, и озбиљан, смирен и одмерен тон у процењивању појединачних квалитативних домета српских филмова.
Идеја-водиља приликом настанка књиге била је да се на једном месту нађу текстови о свим домаћим филмовима новог миленијума, те да се публици и стручној јавности пружи систематичан, прегледан и темељан увид у домаћу продукцију у том периоду. Циљ Критичког водича кроз српски филм је да се, у атмосфери општег и непролазног дисконтинуитета и (само)заборава, створи трајни осврт на домаћи филмски фундус из овог миленијума, и то на начин који у себи сједињује пет тенденција од кључне важности за једно овакво издање: филмофилију, прегледност, искрену бригу за српски филм и његову скорију баштину, озбиљност и аналитичност у основном тону и концизност својствену данашњем времену.
Према речима Ивана Велисављевића, рад на књизи трајао је две године, док је сама идеја постојала од 2013. године:
- Идеја о "Критичком водичу кроз српски филм, 2000-2017" родила се 2013. године, али је прави рад започео пре две године, када је у игру ушао Филмски центар Србије као издавач. Најтежи део посла за мене је представљало достизање критеријума који смо поставили у критичком приступу - да филмови буду анализирани и описани сажето и прецизно, нарочито у погледу поетика и стила, да вредносни судови буду аргументовани, да се задржи филмолошка строгост а да стил писања ипак буде приступачан и широј публици.
У главном делу књиге "Критички водич кроз српски филм, 2000-2017" нашла су се 224 текста о исто толико дугометражних играних филмова, као и два текста о два дугометражна анимирана филма. Поред техничких детаља и фактографије, сваки текст садржи и синопсис, критичарски осврт, као и обиље других података (првенствено о рецепцији филма у земљи и иностранству, учешћу на фестивалима, наградама, гледаности у биоскопима, а ту су и изводи из критика других критичара).
Расподела текстова међу тројицом аутора вршена је договорно, и по унапред утврђеним правилима, за које Ђорђе Бајић каже:
- Та расподела је била важан део процеса настанка књиге и њен замајац. Начелни договор је био да, кад год је то могуће, критику пише онај коме се тај конкретени филм највише допао. Сматрали смо да је тај принцип најпоштенији према заступљеним ауторима и филмовима. Ишли смо годину по годину, од 2000. па надаље, неизменично са листе бирајући филмове. Први би, на пример, бирао Иван, па Зоран, па ја. Па тако у круг, све док међусобно не поделимо филмове за ту годину. И тако осамнаест пута, за сваку годину која је обрађена у књизи. Да се не лажемо, било је и филмова који се нису допали ниједном од нас. Чак и тада, трудили смо се да сагледамо и његове позитивне стране. Занимљиво је, мада не и неочекивано, то што су најзабавнији текстови по правилу били они о најслабијим филмовима.
Сви текстови у књизи богато су илустровани постерима и фотографијама из филмова, које је сакупила и припремила Маја Медић. Борут Вилд, један од водећих београдских графичких дизајнера, побринуо се за дизајн и прелом књиге, док је рецензент и писац поговора Ненад Полимац, најпознатији и најугледнији регионални филмски критичар. Критички водич садржи и додатак у коме се налазе текстови о дугометражним документарним филмовима, мањинским копродукцијама и независним, off-filmovima. Књига има и речник мање познатих термина, као и обиман индекс за који се постарао уредник издавачке делатности Филмског центра Србије Мирољуб Стојановић. Све то у тврдом повезу, на безмало 500 страница.