"Само најужа породица знала је последњу жељу мог супруга" Оно што је Бранка Петрић учинила брзо се прочуло по Призрену

Бранка Петрић јасно је у више наврата истицала да ништа није указивало на то да ће њен супруг Беким Фехмију одузети себи живот.

Чувена глумица својевремено је описала шта је претходило, а затим шта је уследило након трагичног чина.

- Не. Јер да јесам, сигурно бих на све могуће начине покушала да га спречим. Тих последњих дана Беким је био исти и ништа није наговештавало да је трагедија на помолу. Дан раније играла сам представу "Тако је морало бити" у којој главни лик себи живот одузима хицем из пиштоља. Какве ли ироније! Сутрадан ујутро били смо заједно код куће, а око 14 сати рекла сам Бекиму да идем код фризера. Допратио ме до врата и питао имам ли те вечери представу. Одговорила сам да немам и да ћемо цело вече бити заједно, и он ме загрлио. Ни по чему нисам осетила да га последњи пут видим живог. Вратила сам се за мање од сата, једва чекајући да му покажем своју нову фризуру, а дочекала ме сабласна празнина. Најпре сам ушла у дневну собу, али мог супруга тамо није било. Како сам пролазила станом тако бих завирила у дечје собе, па на терасу, али ни тамо није био. На крају сам ушла у радну собу у којој је кућна библиотека и рачунар. Беким је лежао на отоману боје вишње сасвим прекривен белим чаршавом. "Ма види каква ми је фризура", говорила сам док сам прилазила лежају, чекајући као и увек његов коментар, али одговора није било. Чак сам га у чуду питала зашто је ту легао и још се покрио по глави - говорила је глумица. 

Естетика смрти

Но, стравичан призор који је затекла вечно ће памтити. 

- Чим сам подигла чаршав. Глава му је била на јастуку који је донео из наше спаваће собе, и да нисам видела пиштољ у његовој десној руци којом је пуцао у слепоочницу и мало крви на челу и по коси, мислила бих да је чврсто заспао. На сточић покрај рачунара ставио је личну карту, оружни лист и опроштајно писмо насловљено на мене, синове и његову браћу. Мислим да се покрио чаршавом да одмах не доживим шок и да се не запрљају зидови. Каква естетика смрти. О свему је водио рачуна. Да сам му сат времена раније рекла да то вече имам представу, сигурна сам да би наум одгодио за неки други дан, јер је знао да би у том случају представа морала бити померена - рекла је тада Бранка.

Бекимово опроштајно писмо

Глумица је открила шта је писало у Бекимовом опроштајном писму.

- Писмо је било написано лепим рукописом, па га је, можда, и раније написао, и у њему нам је поручио да нас воли, да одлази врло миран и одлучан. Није хтео да о томе обавестимо јавност нити да опроштај буде јаван. Начин на који је отишао и све што се око тога збило, говори да се није бојао смрти и то ми је велика утеха - рекла је Бранка. 

Желео је да му пепео проспу у Бистрицу 

Бекиму су чланови породице испоштовали и последњу жељу те је у најужем кругу његов пепео посут у Бистрицу. 

- Скупила сам сву снагу и храброст и кад је на испраћају утихнула "Ода радости", стала сам уз ковчег и запевала му ту песму коју ми никада није допустио да певам сама, већ смо то чинили скупа. Овај пут придружили су ми се наши синови. Била сам под благим седативом па сам издржала тај тренутак, али су други плакали. Ако нас је Беким слушао, био је задовољан. Но, то је био опроштај за јавност, а ја сам се од Бекима опростила неколико дана након кремирања, у рано јутро, у Призрену. Само најужа породица знала је да је жеља мог супруга била да му се пепео проспе у Бистрицу. Уликс је закорачио у ту брзу речицу и просипао пепео за којим сам несвесно потрчала не бих ли га зауставила. За два дана то се прочуло у Призрену, па су на мост на којем смо и ми стајали, дошли многи да се и они опросте од њега. Једна жена је отпевала такође њему драгу песму, а Бистрица је била пуна цвећа које су људи убрали у својим вртовима - рекла је тада Бранка.

Разумем његов поступак

Бранка је покушала да оправда, разуме и објасни чин који је починио њен супруг.

- Бекимов одлазак не могу да преболим, али његов поступак, који ничим није наговестио, могу разумети. Дубоко је патио због бујица мржње које су изазвале страдања широм наше бивше земље - од Вуковара, Дубровника и Сарајева до Косова и Београда. Веровао је у племениту мисију уметности, но осећајући да се то урушава, повукао се из јавности и престао да прихвата улоге - казала је Бранка Петрић својевремено, те додаје како је њен супруг себи одузео живот метком из пиштоља који му је даровао амерички сценариста Клер Хафаке.