СПЕКТАКУЛАРНА ПЉАЧКА! Три ЛОПОВА ушла у Лувр и однела МОНА ЛИЗУ - 28 сати нико није приметио да је нема
Ово је ретко ко знао!
Пре крађе, Мона Лиза није била нарочито позната слика, а поготово људима ван уметничког света. Леонардо да Винчи ју је насликао некад између 1503. и 1517. године, али критичари су почели да је тумаче као ремек-дело ренесансног сликарства тек 1860-их година.
У то време Мона Лиза чак није била ни најпознатија слика у својој галерији, а поготово у свету. А онда се догодила уметничка крађа века.
НАЈМРАЧНИЈИ ВИТЕЗ: Стигао је први трејлер за новог Бетмена - фанови (засад) одушевљени! (ВИДЕО)
ЗГОДНИ СПОРТИСТА ЋЕ ОМАЂИЈАТИ ЖЕНЕ Завирите на сет са ПОЧЕТКА снимања ДРУГОГ ДЕЛА филма "Јужни ветар"
"ДА ЛИ ЈЕ ОВО ЛЕГАЛНО?!" ДЕТАЉИ снимања филмова када је ГЛУМЦИМА ВРЛО НЕПРИЈАТНО, а тиче се ЉУБАВНИХ сцена
Италијански радник Вићенцо Перуђа отишао је у париски музеј Лувр са два помоћника у намери да слику украде, препрода и живи лагодно до краја живота. Било је то 21. августа 1911. године. Тог дана, водоинсталатер који је радио у чувеном париском музеју наишао је на човека који је стајао код врата и није могао да их отвори јер је квака нестала. Водоинсталатер познат као Саувет, искористио је свој кључ и клешта како би отворио врата човеку обученом у бели мантил, односно униформу коју је носило особље Лувра. Без знања Саувета или било кога другог, непознати човек је изнео вредну слику која је била сакривена испод његовог мантила, пише nationalgeographic.rs.
Нико није био ни свестан крађе, све до наредног дана. Мона Лиза је у време крађе била толико занемарива слика да нико од запослених у Лувру уопште није ни приметио да је нестала - пуних 28 сати!
Тек је сликар по имену Луј Беруд открио овај скандал. Он је дошао у музеј да слика Мона Лизу по узору на Леонарда, а када је видео да је нема, покушао да сазна зашто је слика уклоњена. Схвативиши да је украдена, службеници су огласили аларм, а полиција је убрзо испод сервисних степеница пронашла стаклену кутију која је штитила слику.
Безбедност простора и уметничких вредности је у то време била на ниском нивоу, посебно када је реч о слици (тада безначајне) Мона Лизе. Ипак, ова крађа је заинтригирала јавност, а како су пролазили дани, а доказ није био пронађен, тако је сензација све више расла. Полицијски службеници који су тражили крадљивца сматрани су неефикаснима. Чак је у једном тренутку и славни Пабло Пикасо био оптужен и испитиван у полицији.
Након што је Лувр потврдио крађу, Мона Лиза се одједном нашла на насловним странама новина широм света. "New York Тимес" је прозвао крађу националним скандалом.
Француске новине су кривицу бацале на америчке милионере, а неки су чак тврдили да иза свега стоји Немачка. Осим тога, нико није могао ни схватити мотив крађе. Помоћник кустоса, извесни Бенедит, изјавио је: "За мене је мистерија зашто је крађу уопште починио, јер ја сматрам да је слика безвредна у рукама једне особе".
ПРЕМИНУО ЛЕГЕНДАРНИ ЧЛАН "РЕД ХОТ ЧИЛИ ПЕПЕРСА" Тужно саопштење бенда - Био је јединствен
Када је Лувр поново отворен након седам дана од крађе, љута руља људи је одмах похрлила према празном месту за слику - месту које је убрзо постало "знак срама" у Паризу.
У међувремену, лопови су већ сакрили слику. Они су били три Италијана: два брата, Вићензо и Микеле Ланцелоти, и вођа, Вићензо Перуђа. Вићенцо је уједно био и мајстор који је инсталирао заштитно стакло на Мона Лизи, пише pixelizam.com.
Ова тројица младих италијанских мајстора су дошла у Лувр дан пре и сакрили се у мало складиште у близини галерије пуне ренесансних слика. Следећег јутра, ушли су у галерију и зграбили малу слику са зида. Откинули заштитну стаклену кутију, скинули оквир, и сакрили слику испод Перуђиног капута. Затим су једноставно изашли на споредни улаз Лувра, тада највеће грађевине на свету са више од 1.000 просторија и само 150 чувара.
Неколико месеци пре крађе, Лувр је примио анонимну претњу у којој се наводило да ће Мона Лиза бити уништена (из непознатих разлога). Особље музеја је одмах унајмило компанију која ће поставити заштитно стакло на слику, компанију у којој је радио сам мастерминд крађе - Вићенцо Перуђа.
Перуђа је пре овог догађаја већ два пута хапшен у Паризу - једном док је покушавао да опљачка проститутку, а други пут јер је извадио пиштољ у тучи. Извори наводе да је он често причао о томе како жели да буде нешто више од грађевинског радника. Кад се појавио на суду 1914. године због крађе Мона Лизе, тужилаштво га је назвало обичним молером. Перуђа је у том тренутку љутито повикао да је он "pittore", то јест уметник.
Након крађе, он је сакрио слику у лажни под у свом стану у Паризу, а када га је полиција испитивала као једног од запослених у музеју, он ничим није оставио утисак да је управо он лопов. Чак је слагао и рекао да је за крађу сазнао из новина те да је тог дана стигао на посао касније, јер је ноћ раније доста попио. Полиција је одмах поверовала и окренула се према следећа два осумњичена: Паблу Пикасу и песнику Гијому Аполинеру. И они су убрзо пуштени, а полиција је још једном остала без трага.
И ОНА ЋЕ ВАС НАТЕРАТИ ДА ВРИШТИТЕ: Чувена певачица се придружује глумачкој екипи култног филма
Двадесет и осам месеци након што ју је украо из Лувра, Перуђа је напокон одлучио да прода Мона Лизу једном трговцу уметнинама у Фиренци. Но, трговац је био сумњичав па је позвао шефа италијанске уметничке галерије да погледа слику. Печат на полеђини је потврдио њену аутентичност.
- У реду, остави је код нас, а ми ћемо се побринути да добијеш награду - рекли су трговац и његов партнер Перуђи. Он је отишао кући и након пола сата уместо награде, затекао је полицију на вратима. Касније је рекао да је само хтео да врати слику у Италију - те да је био патриота који је само покушао вратити Мона Лизу у земљу свог рођења.
Слика је одмах враћена у Лувр, а Перуђа је признао кривицу те је осуђен на само годину и 15 дана затвора, казну која је касније смањена на седам месеци и девет дана. Од овог тренутка Мона Лиза више није била само једно од многих дела у музеју, она је постала светски позната слика.
У Првом светском рату Перуђа је био заробљеник аустроугарске војске, а 1921. добио је ћерку Селестину, коју је, по славној слици, звао - Ђокондина.