"Србенка" и други фестивалски хитови на 14. Слободној зони! (ВИДЕО)
Богат програм у Београду, Новом Саду и Нишу.
Четрнаести филмски фестивал Слободна Зона, који се одржава од 7. до 12. новембра у Београду, Новом Саду и Нишу, ове године представља програм који је садржајнији и богатији него икад. Фестивалска публика имаће прилику да погледа више од 50 филмова, од којих је 40 националних премијера, а који се баве сећањем и заборавом, суочавањем са прошлошћу, грађанском и личном непослушношћу отпору и репресији, као и порастом екстремне деснице у Европи и шире. На личном плану, актери филмова из целокупне овогодишње селекције преиспитују ауторитете које им држава и друштво намећу и покушавају да пронађу смисао у свету који је све више окренут институционалном насиљу, корупцији и ерозији демократских вредности и грађанских и личних слобода.
Посебна пажња у овогодишњем програму припада филму који је на фестивалу у Кану проглашен за документарац године и који је освојио Срце Сарајева за најбољи документарни филм. У питању је филм Србенка Небојше Слијепчевића, који је осврће на догађај 1991. када је у центру Загреба убијена дванаестогодишња девојчица српске националности, а генерацију касније, контроверзни редитељ Оливер Фрљић поставља позоришну представу о случају Александре Зец у ријечком ХНК. Насловну улогу, игром случаја или не, добија дванаестогодишња глумица из Ријеке српског порекла - Нина.
Када се говори о питањима слободе, ауторске и личне, посебно треба истаћи филм Лето Кирила Серебреникова, романсирану причу о звездама лењинградске андерграунд сцене 80-их, који отвара овогодишњи фестивал и који је ода младости, љубави, слободи и рокенролу.
Истиче се и најновији играни филм Три лица, Џафара Панахија, о младој Иранки којој родитељи не дозвољавају да студира глуму, веч би у складу са традицијом требало да се уда. Ово феноменално остварење које је премијерно приказано у Кану је роад мовие против патријархата и филмска ода глумицама и свима који то желе да буду. Због критичног односа према режимима у својим земљама оба редитеља имају забрану изласка, Серебреников из Русије, Панахи из Ирана.
Некадашњи члан Путиновог изборног штаба, Виталиј Мански, у свом најновијем документарном филму Путинови сведоци открива хронологију Путиновог доласка на власт и води нас иза кулиса неких од најважнијих догађаја у новијој историји Русије. Кроз разговоре са Путиновим симпатизерима и савременицима, редитељ ствара портрет једног од најконтроверзнијих политичара данашњице, и постаје свестан да је у близини власти „наивно мислити да је могуће бити само сведок“.
У години обележавања сто година од Бергмановог рођења, фестивалска публика имаће прилику и да се осврне на рад овог генијалног редитеља, кроз документарац Бергман - година живота редитељке Џејн Магнусон. У овом филму фокус је на 1957. години у којој је талентовани редитељ постао „велики Ингмар Бергман“ и снимио своја ремек дела Седми печат и Дивље јагоде и режирао чак четири велика позоришна комада. Обузет стварањем и жудњом за животом, Бергман једва да има времена за децу, жену и многобројне љубавнице, а сви ликови из његових филмова у ствари су - он сам.
Селектори програма посебно препоручују и филм Кривица, Густава Мелера, који је широм света освојио бројне награде, између осталог и награду публике на фестивалима Санденс и Ротердам. Радња прати Асгера Холма, полицајца у потрази за женом у опасности и њеним отмичарима. Овај супер популарни трилер режиран је као one-man-show, у коме камера не напушта Холмово радно место, а живот отете жене зависи од сваке речи коју изговори.
Посебно треба истаћи и играни филм Убити Хесуса о студенткињи Паули која је сведок хладнокрвног убиства свог оца. Још увек у шоку, испуњена гневом и жељом за осветом, почиње да прати младића за којег верује да је убица. Међутим, испоставља се да су обоје жртве насилног и корумпираног система. Овај аутобиографски првенац колумбијске редитељке и сценаристкиње Лауре Море, напета је драма која преиспитује етичке аспекте освете и (не)могућност праштања. То је уједно и реалистични приказ Мориног родног града Меделина у Колумбији, снимљен из перспективе људи који тамо живе у чељустима корупције, насиља и криминала.
Фестивал Слободна Зона на свој репертоар доноси још један светски хит, филм Транзит најпознатијег немачког редитеља Кристијана Пецолда, који називају и новом Казабланком. Снимљен према истоименом роману Ане Зегерс из 1942. године, радњу филма редитељ свесно пребацује у савремено време, где су улице Марсеја и Француске (поново) поприште историјских драматичних догађаја. Георг, избеглица из Немачке покушава да се преко Марсеја докопа Америке. Покушавајући да дође до папира он преузима идентитет убијеног писца и трага за његовом женом, Мари. Чекајући дозволу да оде, Георг и Мари постају попут хиљаде других миграната - људи којих нема.
Посебно место у програму заузима и шокантни мађарски документарац Заробљена редитељке Бернадет Туза-Ритер. Невероватна прича о жени која већ годинама живи дословно у ропству. Она ради по 20 сати дневно без плате. Одузета су јој лична документа и живи у нељудским условима. У 21. веку, она је роб у срцу Европе и њени власници господаре њеним животом. Охрабрена присуством редитељке, одлучује да се бори. Филм прати њен херојски пут ка слободи.
Карте за свечано отварање 14. Слободне зоне и филм Лето у продаји су од 8. октобра на благајнама Комбанк дворане, Евентима и Културног центра Нови Сад. Карте за остале пројекције наћи ће се у продаји од 18. октобра на благајнама биоскопа у којима се фестивал одржава.
