СРЦЕМ КРОЗ РАВНИЦУ: Град спорта са три имена и десет мостова
Град са три имена, на три острва реке Бегеј, са десет мостова од којих су неки мостови "без реке".
Чувен по песмама, али чувен и по дивним палатама, црквама, добром пиву али и по дивном народу, дивним и гостопримљивим људима какви само Банаћани могу да буду уз њихову мирну равничарску воду.
ВИЂЕН ЗА ОСКАРА: Почео је да се приказује филм о принцези Дајани, многи гледаоци коментишу исту ствар (ВИДЕО)
ПОСЛЕ 40 ГОДИНА! Abba објавила нови албум, послушајте песме! (ВИДЕО)
"УГРИЗИ ЈЕ ЗА ГРУДИ..." Глумица открила прљаве тајне најгледаније серије свих времена! (ФОТО)
И наравно по спортистима који су прославили и град Зрењанин а и Србију широм света. Највећи број учесника Олимпијаде по глави становника налази се управо у Зрењанину, наредној станици путописне емисије "Срцем кроз равницу".
Постоје бројне занимљиве приче, али изгледа да српски, мађарски и немачки етимолози нису још увек успели да се сложе око порекла имена града Зрењанина. Префикс "велики" добио је да би се разликовао од истоименог брада Бечкерек у Румунији. Бечкерек је преименован у Петровград 1935. године у част Петра првог Карађорђевића, чији се споменик од 2006. године поново налази на Тргу Слободе. После Другог Светског рата, град је добио име по народном хероју Жарку Зрењанину који иначе нема никакве везе са овим крајем.
Овај троимени град уплетен међу кривудав Бегеј некад је био неолитско насеље у средњем веку. То је била варошица коју је 1403. године мађарски краљ Жигмонд дао на управљање српском деспоту Стефану Лазаревићу. Почетком 16. века Бечкерек је војно утврђење опасано тврђавом, да би 1551. године заузео Мехмед Паша Соколовић и све до пред крај 17. века она остаје под влашћу Турака. Срушена је 1701. године на основу одредбе Карловачког мира.
Колонизацијом Немаца у 18. веку град добија први индустријски погон за производњу пива а потом и прву болницу. Две деценије касније Бечкерек погађа велика епидемија куге, а јула 1807. године и страшан пожар. У 19. веку у вароши је отворена прва гимназија, штампарија, телефонска централа, Дунова циглана, српска читаоница, Торонталска штедионица, први парни млин, железничка станица, пруга која је ишла најпре до Кикинде па потом до Вршца, тада је постављен и први асфалт у граду изграђена је и електрична централа и подигнуте су прве уличне светиљке, а 20. век град је започео изградњом 2 гвоздена моста.
Водитељски пар Нина Радуловић и Славиша Чуровић застали су и поред великог пешачког моста подигнутог на месту некадашњег великог гвозденог моста, односно чувене Ајфелове ћуприје, која је била тадашњи симбол Зрењанина и пројектована је у чувеном атељеу Гистава Ајфела. Подигнута је 1904. заједно са малим мостом Бечкеречком ћупријом. Дакле велики пешачки мост део је централне пешачке зоне између главне улице и два градска трга и један је од чувених Зрењанинских мостова.
Мали мост у Зрењанину подигнут је 1904. године и чини најстарији мост у Зрењанину заједно са некадашњим великим гвозденим мостом.
Интересантан је и висећи пешачки мост, мост на сувом једини градски мост без водене површине испод њега подигнут 1985. године.
Још један интересантан мост је мост у Змај Јовиној улици који је подигнут 1969. године на новом кориту Бегеја, а занимљивост је да је мост изграђен на сувом и тек након завршетка радова је прокопано ново корито испод њега. А најновији мост је Принципов мост који је пуштен у саобраћај 1992. године.
Град Зрењанин одувек је нераскидиво повезан са својом реком. Приче и легенде кажу да су жене некада из Бегеја хватале воду за чорбу, да су из Бегеја рибари вадили масне шаране и сомове. Са Бегеја су стизали пароброди са господом из Беча, затим бродови са дрвима за фабрику намештаја "Бенце", јечмом за пивару једног од највећих војвођанских богаташа Дунђерског и сунцокретом за уљару.
Данас је град заједно са водама Војводине и уз помоћ Европске Уније покренуо пројекат за измуљавање Бегеја и уређење приобаља. Изграђена је и пешачко-бициклистичка стаза. Овај велики пројекат који треба ускоро да се заврши учиниће да Бегеј поново буде плован након много година у којима се ништа није радило ни на очувању ни на чишћењу корита реке.
Још један од симбола града је Народни музеј у Зрењанину, изузетно комплексан музеј завичајног типа, покрива подручје средњег Баната и има огромну колекцију, од око 33 000 музејских предмета из области природе, археологије, уметности, историје, етнологије...
Такође музеј има и рестаураторску и конзерваторску радионицу. Уметничко одељење музеја садржи ликовну и примењено уметничку збирку и по броју предмета ова збирка ликовних уметности броји више од 1500 предмета и по значају представља једну од највреднијих уметничких колекција у целој Војводини.
Уколико сте у Зрењанину не смете заобићи Карађорђев парк и Алеју Великана која представља јединствени комплекс са спомен бистама 15 заслужних великана који су на неки начин повезани са градом Зрењанином. Ту се налазе бисте Уроша Предића, научника и привредника Павла Аршинова, просветног добротвора Нестора Димитријевића, сликара и оснивача уметниче колоније у Ечки Тивадара Вањека, научника Михаила Пупина, лекара Васе Савића, глумца Тоше Јовановића и многих других знаменитих личности које су повезане са градом Зрењанином.
Такође, Зрењанин одлуком Европске асоцијације престонице и градова спорта проглашен за Град спорта 2021. године. Међу онима који су пронели славу Зрењанинског спорта су одбојкаши Владимир и Никола Грбић, атлетичарка Ивана Шпановић, фудбалер Ненад Бјековић, кошаркаш Дејан Бодирога, одбојкашице Маја Огњеновић и Јована Бракочевић, пливачи Иван Ленђер и Ференц Кемењ члан првог међународног олимпијског комитета, затим прва песница зрењанинског бокса Звонимира Вујина.
Банат је и мир и тишина и дуга широка равница која од сваког Банаћанина направи филозофа, сликара, песника или врхунског спортисту јер овде живе изузетни и вредни људи...
Не пропустите нову епизоду емисије "Срцем кроз равницу" која се премијерно емитује у четвртак од 17.30х на Балкан Трип каналу.