ТУНИС: Принцеза Леја отишла, магија остала...

Сценариста и продуцент Џеј-Џеј Ејбрамс није случајно изабрао Тунис за наставак саге Ратови звезда, па је тако последњи филм из 2015. године "Буђење силе" сместио на саму ивицу Сахаре, линију на којој се странцу чини да престаје наш свет, а почиње бескрајно пространство испуњено песком. 

Принцеза Леја је одавно отпутовала у другу галаксију, али кулисе за филм и данас сведоче бројним туристима који овде долазе из свих крајева света о борби добра и зла. 

Да се и даље осећа атмосфера у којој су снимљени кадрови за историју филмске уметности уверио се и извештач Танјуга, коме је требало само неколико минута да се "уживи" у галактичке ратове.

На први поглед - осећај друге димензије...Једини контакт са стварношћу су туристи са фото апаратима који долазе на "планету" пошто су претходно добро препешачили или се провозали квадовима по Сахари.

Стварност је, међутим, једнако лепа, са сваким зрном песка под ногама, до у бескрај, и осећајем слободе који тера посетиоце да трче преко дина раширених руку. 

У међувремену може се купити пустињска ружа из Стингове песме (Десерт росе), и мараме јарких боја које у поређењу са златном бојом песка и плавог неба делују нестварно у таквом пределу. 

"Има овде нечег магичног", каже Софиане Таиеб из Туристичке организације Туниса и наставља: 

"Налазимо се усред пустиње, на месту где почиње Сахара. Много људи долази да се забави. Туристи желе да виде и осете пустињу, да виде где се снимао филм. Сви се смеју и радосни су. Ја се смејем. Ево, и ви се смејете. Просто је атмосфера таква", констатује Таиеб. 

У складу са таквом атмосфером, домаћин који је рођен у Немачкој, и мешовитог је порекла, а због својих корена у пустињи се осећа као код куће, уз осмех је потврдно одговорио на шаљиво питање - како зна где се налази у пустињи и да ли камиле које нас окружују могу да послуже као ГПС... 

Разговор прекидају раздрагани Кинези који траже да пробају хлеб који Бербери спремају у пепелу. 

Филм Стар Wars се, иначе, у Тунису снимао на више локација, а међу њима су и град Нефта, као и Татуин (Тататоуине), по коме је и названа планета у том научно-фантастичном остварењу, и која се појављује у пет од шест филмова. Уместо да буде у галаксији тамо негде далеко, далеко - Татуин је пустињски град у југоисточном Тунису, у чијој се близини налази Ченини, најстарије берберско село, које датира из 11. века и само по себи представља туристичку атракцију. 

"То је последње берберско село на југу. У њему живи 600 људи, а међу њима и ја", каже Исмаил Дегнић на одличном енглеском језику, што не треба да чуди, будући да су Бербери иначе, иако живе скромно у кућама направљеним у планинама, изузетно образовани. 

"Имамо школски аутобус који превозе ученике до школе у Татоуину и увече их враћа. Поред берберског учимо енглески, француски и арапски језик", објашњава љубазни домаћин који је екипи Танјуга показао свој скромни дом у коме је кревет заправо застрто удубљење у зиду. 

На зиду виси огртач са берберским симболима и календар. 

"Лети је овде баш топло, док су зиме хладне. Температуре су око нуле. Куће су нам направљене од камења и палми. Исте су боје као планина, па су готово невидљиве. Унутра је пријатна температура, око 20 степени. Бербери су, иначе, најстарији народ у Тунису", наставља Дегнић и позива нас да са врха планине осмотримо град Татоуин. 

На питање како становници берберског села проводе време и чиме се баве, Дегнић објашњава да међу њима има туристичких водича, продаваца сувенира, као и да 25 младих ради у тунижанској влади. 

На путу ка врху планине наилази се на "Џамију седам спавача", за коју се везује легенда да је на том месту седморо људи спавало преко 300 година. Минарет је накривљен као торањ у Пизи.

Дигнић показује гробове поред џамије и објашњава да на гробу нема имена, само се према броју камења може одредити пол особе која почива. Два камена за мушкарца, а три за жену. Један је на средини као асоцијација да жена рађа нови живот. 

У истој регији су и "Дворци пустиње", место у коме су живели номади, а које карактерише јединствена архитектура.

То је још једна локација која је била у стању да се одупре модернизацији и послужила је због тога као инспирација за снимање филма Стар Wars. 

Наизглед делује да је реч о пећинама од песка, начичканим једна поред друге на више спратова, повезаним уским степеницама без ограде. Изгледа као да су упиле сваки тренутак историје док се, истовремено, иза зидина млади као свуда у свету забаваљају играјући фудбал и испијајући чај. 

Лазер, који продаје сувенире и слика овај регион очекује ове године још више туриста.

Сада, како каже, углавном долазе из Италије, Холандије, Француске, Јапана и Швајцарске, а има и Срба. Показује нам новчаницу од 20 тунишких динара на којој се налази управо ово место. 

"Дворци пустиње" су древна утврђена села која карактеришу Северну Африку. И том селу, као и у Ченинију, језик Бербера је у употреби и данас. А поред арапског, у Тунису се говори и француски језик. 

Они који Татуин посете у марту могу да уживају у фестивалу који реконструише бедуински и берберски начин живота, а слично се може доживети уколико посетилац на путу "налети" на берберску свадбу, веселу поворку која удара у буњеве, док камила "превози" младу или младине ствари. 

За Тозер, град на само педесетак километара од границе са Алжиром, један од најстаријих у јужном Тунису, кажу да представља "врата пустиње", с озбиром да је полазна тачка за обилазак Сахаре и највећег сланог језера. 

Иако се не налази на мору, Тозер је једна од најпопуларнијих дестинација у Тунису. Куће у старом делу града су направљене од песка, добро су изоловане, па су тако лети хладне, а зими топле. 

Град има посебан шарм, јер су фасаде кућа направљене од једнобојних жутих цигала, а на сваком кораку можете срести локалне становнике како ручно праве разне ђаконије од палми, од шешира до торби, али и уметнике. 

Рауда Брибех, која изузетно цени Пабла Пикаса, има малу галерију унутар градских зидина. 

"Живим овде 18 година. Студирала сам нешто сасвим друго, дипломирала, али посао нисам нашла. Одлучила сам да пратим срце и променила каријеру. Тако само почела да радим оно што волим - да сликам. Ово где се сада налазимо је стара кућа коју сам претворила у галерију", прича Рауда.

На питање какав је живот у Тузеру, каже да је економија заснована на туризму и пољопривреди. 

"Оно што је важно је да имамо дивне људе. Због економске кризе они су патили, али мислим да ће ове године бити боље. Министарка туризма је отворила нова тржишта, кинеско и руско. Почели су туристи поново да долазе и много ми је драго због тога", рекла је она.

Док поносно говори да је изабрала прави пут, Руада показује апстрактну слику на којој је приказала жену као "космичко биће".

"Велика, магична и компликована", објаснила је она. 

Настављајући уским улицама медине кроз коју кад-кад прође по који моторциклиста, наилази се на радње препуне привлачних артикала, те на продавце који сматрају непристојним туристе који се не ценкају с њима. 

Преко пута улице - банкомати, као и свуда у свету, мењачнице и испоставе туниских банака. 

О Тозеру се певало и на песми Евровизији, и то 1984. године (И трени ди Тозеур), а познат је и по томе што су се у његовом непосредном окружењу снимали филмови "Енглески пацијент" и "Индијана Џонс". 

Незаобилазан део путовања у тој регији су Атлас планине, које су пружају из Марока преко Алжира до Туниса. За планинарење је потребна једино удобна обућа, флаша воде и добра кондиција, а заузврат се добија нестваран поглед на Чебику, село-оазу украшено палмама и водопаду. 

Лепоте Туниса нису непознате туристима, али чар истока, егзотике, авантуре. . . не бледи. Као и чаролија заласка, па изласка сунца у пустињи, због које туристи са запада ову земљу лако могу да замисле као стварни дом неке стварне принцезе Леје...