У Србији се на сваки евро уложен у подстицај филмске продукције врати 4,5 евра

Последњих година у Србији снима се све више страних и домаћих филмова и серија. Поред престижа што у некима од највећих холивудских хитова можемо да препознамо делове наших градова или познате крајолике, захваљујући страним, али и домаћим продукцијама којих је све више, остварује се и значајна зарада. Наша земља „на радару“ је страним продукцијама не само због добрих локација, квалитетне радне снаге, пре свега филмских радника, толико хваљеног локалног гостопримства, већ и захваљујући подстицајима које држава даје. Представљеном Анализом Економског факултета у Београду и Српске филмске асоцијације обухваћене су 2020/21. година, а њени подаци показују да се на сваки 1 евро који држава даје као подстицај за стране продукције, снимање филмова, серија и наменских филмова, као и постпродукцију у Србији, врати 4,5 евра прихода, док се директно у буџет Србије по основу плаћања ПДВ-а, пореза и доприноса враћа 0,4 евра.

“Увођење подстицајних мера је прекратница за све филмске делатнике, а важност оваквих анализа је да укажу на егзактне бројеве и понуде смернице за даље улагање у програм подстицаја и снажну подршку индустрији.  Велики број снимања свакодневно на локацијама, велики број младих људи који су добили прилику испред и иза камере, доступност најсавременије технике и технологије, као и ширење инфраструктуре, отварање нових продукција и студија, само су неки од бенефита“, поручила је Милица Божанић, извршна директорка Српске филмске асоцијације.

Подстицај за снимање страних продукција у Србији је инвестиција која се вишеструко враћа у привреду наше земље. Тако су у периоду 2020/21. само по основу ПДВ-а, пореза на доприносе и годишњег пореза на добит стране продукције уплатиле 12,5 милиона евра у буџет Републике Србије. Због тога ово мора бити дугорочан стабилан план донесен уз консултовање домаће филмске индустрије. Свака нагла промена без претходног истраживања и консултовања индустрије, погубно утиче како на стране продукције и њихово дугорочно планирање, тако и на имиџ и конкурентност Србије као погодне дестинације.

“Сектор аудивузуелне продукције један је од најдинамичнијих сектора креативне индустрије и као такав у претходном периоду је значајно допринео економском развоју и подстицају диверсификације економије Србије. Континуираном подршком кроз систем подстицаја, држава стимулише раст и развој овог сектора, али и чини да Србија буде препозната у глобалној утакмици. Систем подстицаја треба посматрати као инвестицију, јер не само да се на 1 евро улагања креира додатних 4,5 евра прихода, већ се утиче и на подизање квалитета наших продукција и подизање укупног имиџа дестинације”, изјавио је Игор Ковачевић вођа пројекта са Економског факултета у Београду.

„Нама је у министарству културе веома драго да је неко ушао у ову врсту анализе једног изузетно важног инвестиционог механизма који траје већ од 2016. године. Важно је рећи да да није реч само о финансијским средсртвима. Добит и добробит од овог механизма се осећа и у подизању нивоа квалитета услуга, поготово из филмске делатности. Други бенефити су и видљивост Србије, њених привлачних дестинација, услуга, па и упознавања карактера. Генерално гледано ово је један феноменалан механизам и надам се да ће држава наћи снаге да га одржава и даље и да ће он по овом рачуну имати тенденцију раста и да ће наставити да се развија овим темпом који је изванредан и изазива огромно интересовање“, нагласио је Радован Јокић, в.д. помоћника министра културе и информисања у Сектору за савремено стваралаштво и председник комисије за доделу подстицаја.

“Сам податак да на 1 евро који држава даје кроз подстицаје, одмах директно добија 4,5 евра и да је стопа запослености од 2019. до сада у сектору филмске индустрије у Србији порасла за 37% говори о значају подстицаја за развој индустрије. То подразумева и јачање рентал сектора, сектора студија, сектора сценографије а самим тим и раст запошљавања људи који раде у филмској индустрији, а то су људи који имају горњи индекс плата. Овакви подстицаји и пројекти имају двоструку важност: једна је економска, јер пуне буџет и запошљавају људе директно са факултета, а други бенефит се тиче тога да наши људи стичу искуство и знање које је до пре пар година било могуће стећи само у иностранству“, истакао је Богдан Петковић, председник Српске филмске асоцијације и директор Емоте Филмс.

Уз финансијску подршку, важна је и сарадња са локалним властима и институцијама, захваљујући којој је продукцијама максимално олакшана процедура за добијање дозвола и приступ жељеним локацијама за потребе снимања. Осим тога, Србија нуди и веома развијену инфраструктуру филмске индустрије и комплетну сервисну продукцију.

“Филмска индустрија је процветала у правом смислу те речи. Доласком страних продукција почела је да се развија домаћа продукција. Продукција које се баве пружањем услуга или прављењем сопственог контента, такође, је много више. Сада се снимају серије и филмови које изгледају много професионалније, ако могу да кажем „богатије“ него раније. То је само део бенефита које имамо због подстицаја. И оно што је јако битно рећи, ови подстицаји нису само за стране продукције. И домаће продукције имају потпуно исти третман. Што у будућности може да стимулише неку домаћу компанију да инвестира у снимање домаћег филма или серије чиме ће стећи право на подстицај“, рекао је Игор Турчиновић, директор ПФИ Студиос.

Раст продукције много је бржи него раст инфраструктуре и људских ресурса,  због чега подстицаје не треба базирати само на економском аутоматизму појединачних пројеката, већ је неопходно укључити и развојну компоненту читаве индустрије, као на пример: посебан фокус на пројекте који обучавају нове људе, промовишу дестинацију смештањем радње у одређени град или практикују зелене политике. Глобалне тенденције помериле су фокус на продукцију ТВ серија, а долази до промене и у дистрибуцији аудиовизуелног садржаја, те је простор за коришћење нове технике и технологије све чешћи, као и захтеви за снимање у студијима.

Подсећамо, Министарство културе и информисања Републике Србије 13. јануара 2022. расписало је стално отворени Јавни позив за доделу подстицајних средстава инвеститору који у Републици Србији производи аудиовизуелно дело. Само неки од резултата од увођења програма су:
•    12,5 милиона евра држава је директно приходовала кроз порезе и доприносе
•    Дошло је до пораста броја запослених у индустрији за 37% у претходне две године
•    Стране продукције су у анализираном периоду оствариле 14.878 ноћења и генерисале укупан допринос туризму од 1.257.676 евра само у покривању трошкова смештаја и пратећих боравишних такси.