АДЛИГАТ: Предколумбијска уметност и хаићанска наива у Београду
„Ко дође у Београд, има разлога и само ради ове збирке да дође“
Сто седамнаест предмета предколумбијске уметности из Перууа старих између 600 и 2800 година и 32 слике славних уметника са Хаитија поколоњене су Музеју књиге и путовања Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат, заједно са драгоценим документима у вези са Покретом несврстаних земаља у легату амбасадора СФРЈ, уметника и археолога Анте Илића (1929 – 2010). Његов син Мило Илић и унук Денис Илић са својим породицама поклонили су збирку коју је познати југословенски амбасадор сакупљао деценијама.
„Ко дође у Београд, има разлога и само ради ове збирке да дође“, изјавио је члан оснивач Адлигата, професор и дипломата Дарко Танасковић на синоћњем отварању легата за јавност истичући значај, како предмета предколумбијске уметности, тако и веома цењене у свету хаићанске наиве. Професор Танасковић је о амбасадору Анте Илићу на отварању легата рекао: „Он је отелотворење готово савршеног дипломате, представник старе добре југословенске дипломатије, која је била у самом светском врху. Веома би било корисно уколико би у Министарству спољних послова, али не само у Министарству, одлучили да периодично у Адлигат због овог легата доводе управо младе дипломате и оне који се спремају за дипломатску службу јер много тога не можете схватити уколико не видите на лицу места материјално отелотворење онога што је био цео један живот, један испуњен, раскошан и поштен живот, који се манифестовао овим коначним чином поштења - стварањем легата за будуће генерације.“
Стара и ретка књига из Адлигата у Чачку: Књига као огледало српске историје
АДЛИГАТ: Протокол о сарадњи са УКЦГ и сарадња са Црном Гором
АДЛИГАТ: Писма сликара Саве Шумановића и дописнице из личне архиве Уроша Предића на сталној поставци
„Чинило ми се да је најлогичнији избор да се збирка поклони Музеју књиге и путовања, пошто су уметност и колекционарство били очева велика пасија и љубав и сматрао сам да би била штета да се то распрода да се претвори у неке еуре који би се потрошили на безначајне ствари, пошто знам да је отац живео живео за ту колекцију, да сваки тај предмет носи и део његове душе. Ни у једном тренутку нисам имао сумње да је одлука исправна. Ово омогућава Србији да има једну лепу археолошку збирку коју могу да завиде многе земље, чак и западне земље. Вероватно је било суђено да ова збирка заврши на Балкану. Постоји неколико ћупова које је отац лично ископао из гробница, као Индијана Џонс, а једанпут сам и ја учестовово у ископавањима. Вероватно су ми два ћупа која смо заједно нашли најдража“, каже Миливој Илић, син амбасадора Анте Илића.
Пројекат је подржала Општина Вождовац. Отварању легата присуствовали су амбасадори Кипра, Египта и Ирана, као и почасни гости из Хрватске.
“Пре 23 године на овај дан пријатељи Библиотеке Лазић и будући чланови Адлигата били су исто овако окупљени. Тада су наш догађај прекинуле бомбе, а ова зграда је у бомбардовању била оштећена. Отварамо овај легат са жељом да нам култура буде једина значајна битка и победа у животу, а овај догађај данас јесте тријумф најбоље вишедеценијске дипломатије, љубави и посвећености, чак заљубљености у културу и уметност и то потлачених, заборављених народа чији је траг у култури вечан, огроман, пропорционално идентичан болу и неправди које су им нанели освајачи. Поносимо се што су Југословија и наш народ наступили оштро против колонијализма, расизма и стали у заштиту малих народа, али не и малих култура, какви смо и сами, у време када је то било храбро и несвакидашње. А што се бомбардовања тиче, дабогда нас бомбардовали културом, поштењем и правдом убудуће“, рекао је на отварању легата Виктор Лазић, председник Удружења Адлигат.
Збирка предколумбијске уметности
Народи предколумбијске Америке, претходници Инка, развили су изузетну цивилизацију у којој је велики труд улаган у естетику свакодневних и религијских предмета. Градили су простране градове и велике споменике, плели су изузетне тканине и стварали ћупове, тањире и друге предмете изузетне лепоте. Две хиљаде и двеста година историје Јужне Америке уткано је у 117 предмета, са посебно квалитетним представљањем култура народа Наска, Паракас, Чиму, Чанкаи и Ламбајеке. С обзиром на то да ови народи нису развили свој систем писања, за њих су предмети представљали значајан извор информација, тако да су се понекад „читали“, донекле налик данашњим књигама.
Током боравка у Перуу Анте Илић се заинтересовао за предколумбијску културу и уметност и са ентузијазмом почео да сакупља грнчарију и друге предмете карактеристичне за ово раздобље. Предмети су прикупљани шездесетих и седамдесетих година прошлог века и тако је настала збирка која у том обиму и квалитету представља реткост у светским размерама. Неколико пута је и лично учествовао у археолошким ископавањима.
Посебан куриозитет представљају комади тканине старих Инка претворени у уметнички триптих који су сачинили архитекте Лале Јањић, градитељ торња на Авали и Бранко Аранђеловић, уз асистенцију Анте Илића. Интересантна су и два музичка дувачка инструмента стара између 1500 и 2000 година, која и данас раде, што је и презентовала на отварању легата професорка музике Данијела Веселиновић. Иако не знамо како су изгледале тадашње мелодије, могуће је јасно чути какав звук су испуштали инструменти направљени од стране врхунских мајстора пре толико миленијума.
Сви предмети су у Београд донети из Перуа у време док је њихово изношење још увек било прописима дозвољено.
Збирка хаићанске наивне уметности
Као први опуномоћени амбасадор ових простора на Хаитију, Анте Илић је желео да створи посебно квалитетну збирку славне хаићанске наиве. Тридесет и два рада која је сакупио поклоњена су Адлигату, укључујући слике светски познатих хаићанских уметника као што су Чарлс Дуфранк, Ив Лафонтан, Фернанд Пјер, Алберој Базил, Антон Монтас, Александар Грегор итд. Посебан куриозитет представља слика која показује уметнички дојам дипломатског пријема у југословенског амбасади у Каракасу, као и српска посуда за кајмак која се хаићанском сликару толико допала, да ју је целу осликао и тиме на необичан начин повезао Србију и Хаити.
Документација о Покрету несврстаних земаља и други важни материјали
У документацији везаној за Покрет несврстаних земаља налазе се материјали везани за припрему наступа на конференцијама несврстаних, многобројне пропуснице, дипломатски пасоши и други лични документи, десетине фотографија са пословних путовања, укључујући фотографије снимљене током путовања са Титом по Африци славним бродом „Галеб“.
У легату постоји и известан број других предмета, као што су оклоп ретке и сада заштићене корњаче из Карипског мора, скулптура колумбијског уметника Хуана де ла Круз Сааведре и гторескне скулптуре од блата и глине из перуанске регије Хунин.
У легату се налазе и рукописи радио-драма емитованих на Радио Београду чији је аутор Анте Илић, као и други рукописи али и слике и цртежи које су дело руку и духа овог необичног амбасадора-уметника. Приложена је и документација везана за боравак у египатском логору Ел Шату, где је доспео пошто је његов отац Михо Илић убијен на Вису због подршке партизанском покрету, али и зато што је када су италијански фашисти почели да присилно покрштавају православне Србе, његове суграђане на Вису, у католичанство, у знак грађанског протеста Миха Антић је отишао да се прекрсти у православље. У приложеној документацији налази се и грађа о Драгани Илић, Антеовој супрузи, захваљујући чијој подршци је Анте Илић остварио успехе у својој дипломатској, уметничкој и археолошкој каријери.
Биографија амбасадора Анте Илића
Угледни југословенски дипломата из Далмације са каријером дугом 37 година, сведок и учесник у изградњи Покрета несврстаних земаља, официр за везу Јованке Броз током путовања по земљама Трећег света, аташе за културу у Великој Британији, први секретар амбасаде СФРЈ на Куби, отправник послова у амбасади у Перуу, амбасадор у Венецуели, Доминиканској републици и Хаитију, начелник Десете управе за Латинску Америку и Карипску област Министарства иностраних послова СФРЈ, био је посвећен дипломатској служби али и сликарству, књижевности и археологији.
Овај изузетан човек оставио је заоставштину вредну дивљења која ће о њему, али и о целом једном времену и држави које више нема сведочити на најбољи могући начин будућим генерацијама. Као амбасадор СФРЈ у Венецуели, значајно је допринео ширењу сарадње између Југославије и Венецуеле и повећању робне размене између две земље, због чега му је председник Венецуеле Луис Херера Кампинс 1984. године уручио орден Франциска де Миранде са златном лентом. Тако је Анте Илић постао једини Југословен који је добио највеће венецуеланско признање које ова држава може да додели страном држављанину, а у легату се налазе и друга одликовања и признања која је добио.
У пензију одлази са распадом СФРЈ, када је схватио да распад и крваве ратове не може да спречи. Био је последњи дипломата који је у децембру 1991. године добио захвалницу Министарства за „дугогодишњи предани рад и допринос спровођењу и угледу независне и несврстане спољне политике СФРЈ“. Анте Илић је након распада државе више пута позиван да своје дипломатско знање и искуство стави на располагање новонасталој држави Републици Хрватској, али је сваки пут то одбијао, оставши веран идеји југословенства. Као пензионер остаје да живи у Београду , док лета проводи у Далмацији, на Вису, где је чак био и коаутор острвске химне.
