Уна Новосел: доказ да се таленат наслеђује

Докторанд на Факултету примењених уметности, од раних дана је заволела уметност будући да је трећа генерација уметника у својој породици. Такође смо се дотакли свега онога што чини живот једне уметнице; гостовања по ликовним колонијама, галеријама у Србији, егзистенцији слободних уметника, као и будућих изложби.

1. Како си дошла на идеју да се изложба одржи у Котору? Да ли су очекивања испуњена и која је разлика у излагању у Србији и Црној Гори?

Изложба која носи назив “Ит’с нот all блацк”, била је приказана у Београду 2019. у сарадњи са драгом другарицом и колегиницом - вајарком Јеленом Божовић-Ђорђевић. Будући да смо биле задовољне одзивом публике и саме поставке, одлучиле смо да изложба настави да путује. Ни сама не знам како смо дошле на идеју да то буде Котор, али се сећам да смо се брзо сложиле да прва следећа дестинација за изложбу буде управо тамо. Можда зато што сам одувек волела тај град, а и цео залив ми је прелеп. До сада смо биле спречене да излажемо због ситуације са Короном и морале смо да сачекамо да се све заврши како бисмо успешно одржале изложбу. Читава логистика слања радова, није баш тако једноставна, поготово када се шаљу радови великих димензија, а постојао је константан ризик да се у међувремену поново нешто изјалови са мерама. Жао ми је многих колега који су имали заказане самосталне изложбе баш у периоду тоталног затварања, полицијског часа и слично. Да не би изгубили термин, изложбе су одржане али углавном под кључем галерије, што је тужно. Ја сам имала ту срећу да се моја велика самостална изложба одржала у галерији УЛУС тик пред пандемију.

Што се тиче очекивања, не знам јесам ли ја презахтевна или су људи на нашим просторима преопуштени када су организација и начин рада у питању. Не бих даље на ту тему, већ увек окренем на позитивно размишљање, осврнем се око себе и сагледам колико је људи, посетилаца и пријатеља дошло, прошло и онда ми буде пуно срце. И то је много лепо, није увек само посао на првом месту. Што се тиче паралеле, односно разлике у излагању између Србије и Црне Горе, нема је.

2. Учесница си и на ликовним колинијама, да ли би неку посебно издвојила и због чега? Била си и у Словенији ове године на једној?

Била сам позната по томе да једва издржим два дана на уметничким колинијама било оне вајарског, ликовног карактера или већ нешто треће. Дошла бих, кренула да радим и побегла назад у Београд већ након трећег дана. И тако све док нисам упознала драгог пријатеља Горазда Чука, који стоји иза наше најактуелније уметничке колоније ,,Пигмалион”. Исту бих издвојила, пре свега јер годинама на њој учествује јако велики број заиста врхунских уметника. Бити део те приче је већ част, а и он је као домаћин направио дивне услове за уметнике, тако да се увек радо враћам и једва чекам следећу ликовну колонију.

У Словенији, управо у договору са Гораздом, направили смо први пут ,,Пигмалион” и то у дивном амбијенту некадашње цркве која се налази у Бриновки а сада је у приватном поседу мени драгих људи Андреје и Наташе који су ове године били наши домаћини. То је заиста била посебна недеља за памћење.

3. Шта мислиш о галеријама у Београду и да ли си са неком у радном односу?

Оно што је добро то је да се појављује све већи број љубитеља уметности и конзумената исте. Како се шири понуда тако се шири и тражња, по принципу за свакога по нешто. Али у том мору свега и свачега на крају праву уметност од шунда издваја напорни рад, односно константност И улагање. Тада се праве те разлике. Све је више разноврсног дешавања по Београду кад је уметничка сцена у питању. Неколицину галерија пратим али то је баш мали број, поред програма који нам пружа МСУ. Што се тиче сарадњи са галеријама не бих још могла да се похвалим да је нека решила питање егзистенције.

Из личног искуства, за то су код нас више задужене драге колеге архитекте него галерије. Они су моја главна спона са клијентима. Мислим да код нас још увек нема тих галерија које ,,гурају” уметнике да раде свој посао – да стварају, при чему галерија организује, подржава и пробија уметника на крају крајева. Зато све више у круговима уметника можете налетети на гневни став по питању излагања генерално код нас, јер свако излагање захтева и одређену финансијску потпору коју углавном уметник у својој режији организује.

4. Који је следећи корак у твојој каријери и да ли спремаш нешто ново?

Први следећи корак је да завршим докторске студије. Тема за писање ми је прошла и сад треба сести и загрејати столицу, потом направити изложбу за исто. Чини ми се да бих том темом могла да се бавим годинама и вечно припремам изложбу  како би испала како сам је замислила, али време је ограничено тако да… видећемо. 

Затим изложба под називом Голден аге је изложба која се већ два пута одлагала такође због ситуације са Короном, али надам се да ће ове године бити успешно одржана у децембру. Такође је настала у сарадњи са драгом колегиницом Јеленом Божовић-Ђорђевић. Волим наше сарадње, дивно се употпуњујемо идејама, а такође и наши радови дивно ,,пулсирају” заједно.