Велики избор документарних филмова на 15. филмском фестивалу Мерлинка

Посебан сегмент документарног програма чиниће ИДФА дан, посвећен Међународном фестивалу документарног филма ИДФА у Амстердаму. У оквиру овог програма, у суботу 9. децембра биће приказана три остварења премијерно приказана на фестивалу ИДФА: “Плава лична карта”, “Kenya” и “Много буке око умирања”. 

У документарном остварењу “Плава лична карта” (Бурцу Мелекоглу, Вуслат Каран; Турска), Rüzgar Еркоçлар, бивша позната глумица, суочава се са самоприхватањем и прихватањем у традиционалном турском друштву под медијским рефлекторима као транс мушкарац. Обе редитељке биће гошће фестивала Мерлинка и учествоваће у Q&A разговору након пројекције филма. 

Кроз разнолике животне приче три трансродне особе, филм “Ex-You” (Милина Тришић, Србија) поставља питање слободе, разумевања и прихватања у земљама које су растрзане између традиционалних принципа и тежњи ка Западу. Хелена је превремено пензионисани мајор, прва војно лице у Србији која је променила пол. Камила је из Босне и Херцеговине и даље се нада промени пола у Србији након година покушаја. Вук је крштен у Црној Гори као прва трансродна особа која тада није завршила транзицију. Његова транзиција спасиће му живот на неочекиван начин. У разговору са публиком након филма учестоваће редитељка Милина Тришић и протагониста Вук Аџић.

У остварењу “Много буке око умирања” (Симон Chambers, Ирска), док снима филм у Индији, Симон прима узнемирујући позив од свог ујака Давида, који наговештава своју надолазећу смрт. Међутим, Давид, заљубљеник у Шекспира и драма queen, нема намеру да напусти овај свет ускоро. Одбијајући старачки дом, Давид изговара стихове из Краља Лира док његов живот одражава теме из те драме. 
У програму дугометражног документарног филма биће приказано још шест остварења.

У филму “Уски пут до среће” (режија: Ката Олах, Мађарска), млади геј ромски пар из удаљеног села у Мађарској сања о нечему толико апсурдном да изгледа немогуће: да направе музички филм заснован на њиховим животима. Упркос свим тешкоћама, селе се у Будимпешту баш у време кад мађарска влада постаје све ауторитарнија и непријатељски настројена према LGBTQ заједници.
Документарац “Луд за луд за Ејми” (Сав Родгерс, САД) истражује трансформациони утицај романтичне комедије из деведесетих на дванаестогодишњег дечка из Канзаса, који сазрева и суочава се са својим queer идентитетом. За младог Сава Родгерса, Кевин Смитов култни класик, “Луд за Ејми”, постао је појас за спасавање. Док Родгерс проучава филм и његов настанак као темељ LGBTQ кинематографије, налази се на компликованом раскршћу.

Филм “Није први пут да се боримо за нашу љубав” (Луис Царлос де Аленцар, Бразил) представља приче о прогону и насиљу без преседана којима је бразилски цивилно-војни режим деловао против ЛГБТ популације и како је ЛГБТ популација организовала отпор, претварајући се у кључни део процеса редемократизације. И пре пуча из 1964. постојале су предрасуде, али током тог периода, ЛГБТ популација је сматрана непријатељем традиционалне породице, морала и доброг понашања.

“Пре него што се преселимо” (Александр М. Виноградов, Белгија) бележи две године у животу Мише и Отара, геј пара који се припрема да емигрира из Русије у Израел. Кроз њихово учешће на догађајима и часовима квир танга, њихове емотивне борбе у вези са надолазећим пресељењем долазе до изражаја. Док хомофобија тера многе да напусте Русију, танго постаје симбол отпора, превазилазећи пол, сексуалну оријентацију и националност.

У филму “Поподне са Патрицком Сарфатијем” (Antony Хицклинг, Француска), након годину дана састанака и зближавања, филмски аутор Anthony Хицклинг и фотограф Патрицк Сарфати предузимају кораке. Тренутак истине је дошао, камера улази у дневну собу легендарног фотографа који је започео документовање LGBTQ заједнице још 1979. године, фокусирајући се углавном на LGBTQ уметнике и културне иконе. Ово је интимно дружење с веома шареним и фасцинантним ликом с којим бисте волели да проведете једно поподне.
Документарни филм “Kenya” (Гисела Delgadillo, Мексико) је сирови и искрени портрет Кеније, транс жене која живи у Мексико Ситију. Она је била сведок како је њену пријатељицу, колегиницу трансродна секс радницу, убио клијент. У својој дугој борби за правду, не може избећи суочавање са својим сопственим страховима.

У селекцији кратких документарних филмова, у Установи културе “Пароброд” биће приказано 19 остварења из 16 земаља: Швајцарске, САД, Бразила, Шпаније, Израела, Француске, Немачке, Ирана, Литваније, Индије, Украјине, Азербејџана, Португала, Туниса и Холандије.