Вук Караџић добија улицу у Бечу: Покренута иницијатива која ће на овај начин великом српском реформатору одати признање
Вук Стефановић Караџић у Бечу је провео око пола века.
Аустријски савез српског фолклора (ASSF), на челу са председником Александром Станковићем, покреће иницијативу да се Вуку Караџићу, изузетно важној личности за Србе и цео српски народ, додели улица у Бечу.
Станковић је рекао да се на данашњи дан обележава 160 година од смрти Вука Караџића, који је преминуо у овом граду.
Уметник прети да уништи ремек-дела ако Џулијан Асанж умре у затвору "Уништити уметност већи табу него уништити живот"
Ево који филмови су овенчани наградама у Кану, Венецији, Сан Себастијану на 52. Фесту
У рату била рањавана шест пута, а након тога добила је нови живот - Ево зашто је Зора једна од највећих српских хероина
“На данашњи дан се обележава 160 година од смрти Вука Караџића (6. новембар 1787. у Тршићу – 7. фебруар 1864 у Бечу), једне од најзначајнијих личности у историји српског народа, лингвисте и великог реформатора српског језика на чијим основама је утемељен и данашњи савремени српски језик. Добар део живота провео је управо у Бечу, где је радио, стварао и умро на данашњи дан. У ту част, покрећемо иницијативу да једна улица у главном граду Аустрије понесе име Вука Караџића. Са овим захтевом обратићемо се писменим путем Влади града Беча на челу са градоначелником Михаел Лудвигом”, каже Александар Станковић, председник Аустријског савеза српског фолклора (ASSF).
Он је истакао да су живот и стваралаштво Вука Караџића доказ колико су Србија и Аустрија историјски повезане. Истакао је да припадници српске дијаспоре у алпској републици, свакодневно раде на томе да чувају и негују српску традицију, културу и језик који је утемељен на реформи Вука Караџића.
“Осим тога, наша дужност је да наставимо, да се овде у Аустрији залажемо да српски језик постане самосталан и не буде део вештачке творевине БХС (босански/хрватски/српски) језика. С обзиром на бројност српске дијаспоре у Аустрији, потребно је да се српски језик уврсти и у школске програме, као изборни језик, тако да деца могу да га уче у оквиру редовне школске наставе”, објашњава Станковић.
Вук Караџић се 1813. године доселио у Беч, где је био један од виђенијих припадника тадашње српске заједнице. Готово 50 година је живео, радио и стварао у Бечу и управо у овом граду је радио на реформи српског језика. У његову част, подигнут је и споменик који се налази у Rasumofskygasse 23 у Трећој бечкој општини.
Србија Данас/Блиц/Пренела: О.Т.