КОПЕРНИКУС УПОЗОРАВА: Глобална температура премашила КРИТИЧНИ ПРАГ!

Подаци Коперникус службе за климатске промене показују да су температурни рекорди били премашени не само на годишњем, већ неколико пута и на месечном, чак и дневном нивоу, наведено је у саопштењу и исаткнуто да упркос напорима WWF-a, али и других светских и локалних организација за заштиту природе, "човечанство крупним корацима гази ка неистраженим сценаријима".

Свака од протеклих 10 година била је једна од десет најтоплијих икад забележених година, а 2024. је прва која је пробила границу од 1,5 степени.

Једанаест од укупно дванаест месеци у години је премашило такву границу, а годину и по уназад, сви месеци, осим јула 2024. године, били су за више од 1,5 степени топлији од просека, прецизиро је WWF.

Наглашено је да узрок климатских промена у највећој мери лежи у људским активностима.

Директорка програма заштите природе у WWF Адрији Дуња Мацоко Дрвар казала је да је, према прелиминарним подацима, и у Београду температура у 2024. година поново срушила све рекорде.

"Одступањем од просека средње годишње температуре за чак 2,8 степени Целзијуса, била је за 1,1 степен топлија од до сада најтоплијих 2023. и 2019. године. Од маја 2023. године до краја 2024. имали смо само један месец хладнији од просека, а прошлог фебруара смо имали рекордно одступање од просека од чак 7,5 степени", казала је она.

Стручне анализе екстремних догађаја из 2024. на глобалном нивоу показале су да је 15 од укупно 16 анализираних девастирајућих поплава, односно 94 одсто тих појава, проузроковано екстремним падавинама које су појачане због климатских промена.

Указано је да ова година изузетно екстремних временских прилика показује колико је живот већ постао опасан због загревања изазваног људским деловањем и наглашава потребу за што бржим одмицањем од фосилних горива.

Из WWF-a су упозорили да су климатске промене једна од главних претњи животу на планету.

Подсећа се да је у Извештају о стању планете из октобра 2024. године, светска организација за заштиту природе објавила податак о катастрофалном паду популација дивљих врста од 73 одсто у последњих пола века.

Као највећа претња популацијама сматра се губитак и деградација станишта, и то је претња за 85 одсто од укупно 28.000 врста пред изумирањем.

Због прекомерног искоришћавања ресурса планета је под претњом да остане без једног милиона животињских и биљних врста.

Инвазивне врсте, данас познатих 37.000, су главни разлог за 60 одсто изумирања, а загађење мора и слатких вода су претња су за 267 врста.

Климатске промене, нарочито посматране у контексту премашивања границе од 1,5 степени загревања, могу да изазову потпуни колапс екосистема.

"Пре него што је објављен WWF-ov Извештај о стању планете, а у актуелном контексту Олимпијских игара, подсетили смо на разорне климатске рекорде и апеловали на акцију којом ћемо спречити њихово даље обарање. Сада и Коперникус потврђује да смо опасно близу тачкама преокрета на које указујемо", тврди Мацоко Дрвар.

WWF је једна од највећих независних организација, која се бави заштитом природе и има активну мрежу у више од 100 земаља.