Кинески СОЛАРНИ ГИГАНТ коначно на мрежи: У ПУСТИЊИ никла НАГРАНДИОЗНИЈА одржива ЕЛЕКТРАНА

Не само да је посреди највећа соларна електрана у пустињи, већ је то такође и један од највећих соларних пројеката на свету уопште. Снага овог постројења на можда неочекиваној локацији износи четири гигавата. Поређења ради, то је скоро 30 пута више од укупног капацитета солара у Србији закључно са крајем прошле године.

Соларна електрана налази се у централној Азији, тачније у пустињи Такла Макан, која заузима огромна пространства приближна величини читаве Немачке.

У питању је највећи пројекат који је Кина до сада развила у својим напорима да до краја деценије развије 455 гигавата обновљивих извора широм пустиња. Али поред тога што производе струју, соларне електране у пустињама представљају једно од кључних средстава у кинеском "рату против песка".

Кина је међу земљама које су најтеже погођене дезертификацијом, односно деградацијом земљишта у сувим пределима, што се додатно погоршава са климатским променама. Када наступи дезертификација, земља заправо постаје мање продуктивна.

Да би се изборили са даљим ширењем песка, Кинези су још 1978. покренули програм садње дрвећа и вегетације око Такла Макана, познат као Велики зелени зид. До средине века планира се пошумљавање површине од 350 хиљада километара у северним кинеским регионима, а све да би се зауставиле пешчане олује, стабилизовало земљиште и унапредила плодност.

Са развојем технологије, последњих година, Кина је у борби против дезертификације добила још једног битног савезника – соларне електране. Панели користе као својеврсна препрека која смањује брзину ветра, али и зауставља појаву и ширење пешчаних олуја.

Али и даље од тога… Да би солар могао да функционише у тешким пустињским условима, компаније морају најпре да предузму различите заштитне мере – а све оне на различите начине помажу у "рату против песка".

На пример, око соларних електрана неопходне су ограде које спречавају прилаз животиња. Такође, треба да се инсталирају мреже против прашине да се песак не би таложио на опреми, али и да се направе тзв. шаховнице од сламе које блокирају померање оближњих пешчаних дина, објаснио је за Царбон Бриеф, медиј специјализован за климатске промене, др Хе Ђиђанг из Истраживачког центра за енергетску транзицију и социјални развој на Универзитету Цингуа у Пекингу.

Напослетку, соларни панели могу знатно да повећају влажност земље у сувим пределима и да самим тим, побољшају раст биљака.

Развој обновљивих извора у Кини не тиче се само енергије сунца и надилази пустиње: Управо је ова држава предводница глобалне енергетске транзиције и у току 2023. развила је 51% нових соларних електрана и 60% ветропаркова на нивоу света.

Ипак, упркос импресивном напретку обновљивих извора, Кина истовремено остаје убедљиво највећи светски потрошач угља. Преко 60% кинеске струје у прошлој години дошло је управо из овог фосилног горива.

Држава планира да стигне до врхунца употребе угља до краја деценије, а нека предвиђања кажу да би то могло да се деси већ наредне године захваљујући развоју чисте енергије. Када је реч о карбонској неутралности, њој се тежи до 2060. године.