Занимљиво
Европска унија увози огромну количину соларних панела из Кине – шта би без њих?
Иако је један од темељаца зелене транзиције у Европи поред еколошких ефеката и онај политички – а то је мања енергетска зависност од Кине, када су у питању соларни панели, 98 одсто увоза долази управо из ове до скоро најмногољудније земнље на свету.
У питању су подаци портала Еуростат који се бави статистиком Европске уније. Како наводе, само у 2023. години ЕУ је увезла панеле у вредности од 19,7 млрд ЕУР.
Иако је у питању огромна бројка, као и проценат, у питању је заправо смањење када је реч о новцу, а повећање када је реч о броју панела (5%). Тако је 2022. године увоз износио 22,6 млрд ЕУР.
Како је наведено у обимном документу “Будућност европске конкурентности”, вредност увоза у ЕУ почела је да расте након што су 2018. године укинуте царине на кинеске производе које су били на снази од 2013.
Међународна енергетска асоцијација (ИЕА) процењује да су трошкови производње соларних фотонапонских модула/панела у Кини јефтинији око 35-65 % од оних у ЕУ. Како се процењује, трошкови производње за интегрисане ћелије и модула у ЕУ су виши између 70 и 105 % него у Кини.
Осим тога, закључено је да су трошкови за капиталне издатке (ЦапЕк) три пута већи него у ЕУ. Капитални издаци су средства која компанија користи за набавку, надоградњу и одржавање физичке имовине, као што су имовина, постројења, зграде, технологија или опрема.
Србија увози панеле из ЕУ
Истовремено, ЕУ је извезла соларне панеле у вредности од 0,9 млрд ЕУР, највише у Швајцарску и Велику Британију – по 28 одсто. На овој листи се налазе још Србија, као и суседна Северна Македонија. ЕУ извози у Србију три одсто соларних панела, у Северну Македонију четири одсто, колико иде за Норвешку и Турску.
Ту су још и САД са 10 одсто. Извоз соларних панела је порастао за 19 одсто у вредности и за 37 одсто у количини.
У ЕУ закључују да упркос доступности јефтинијих соларних панела и подржавајући законодавни оквир ЕУ, препреке су се појавиле у ограниченом приступу мрежи корисника.
Велики раст извоза ветротурбина
Када су питању ветротурбине, оне се углавном увозе из Индије (59%) и Кине (29%). Што се тиче течних биогорива, Кина је предњачила са 36%, а следе Велика Британија са 13% и Бразил са 12%.
Увоз течних биогорива забележио је пад вредности од 22%, уз скромних 2% у количини. Увоз турбина на ветар је значајно опао, смањена је вредност за 66%, а количине за 68%.
Ветротурбине бележе и скок извоза из ЕУ. У периоду од 2022. до 2023. године, извоз ветротурбина је забележио највећи раст вредности – 49%, док је њихова количина повећана за 26%.