Соларне електране у Србији снаге хиљаду мегавата биће један од највећих пројеката у Европи

Директорка удружења Обновљиви извори енергије Србије Данијела Исаиловић каже да је направљен заокрет ка соларним електранама јер је реч о једном од највећих пројеката у Европи. Очекује се еколошка и економска корист.

Енергетски стратешки споразум који је Србија прошле недеље потписала са САД, вредан 1,6 млрд УСД, важан је због енергетске стабилности Србије.

Соларне електране снаге 1.000 мегавата и батеријска складишта са додатних 200 мегавата градиће у Зајечару, Лесковцу, Бујановацу, Лебану, Неготину и Оџацима корејско-амерички конзорцијум Hyundai и УГТ Renewables.

Директорка Удружења Обновљиви извори енергије Србије Данијела Исаиловић објашњава да је потписан значајан стратешки документ и да представља заокрет ка соларизацији Србије.

Један од највећих пројеката у Европи

– У Србији не постоји ниједна велика соларна електрана која је прикључена на преносни систем електричне енергије – наводи Исаиловић.

Како каже, у Србији је и даље вест када се постави соларни панел или електрана на кров неке фабрике, као и када неки грађанин постане прозјумер.

– Све наше соларне електране биле су до 10 мегавата зато што је лакше прикључити се за дистрибутивни систем, мањи су захтеви за заштиту животне средине и јефтинији су – каже саговорница РТС-а.

Наводи да је сада реч о заокрету и да се гради један од највећих пројеката у Европи.

– Кина има пројекте од пет гигавата, два или два и по гигавата. Има Турска један пројекат од 35 гигавата, али то је неупоредиво са Србијом – истиче Исаиловић.

Шест градова за шест соларних електрана

Гошћа Јутарњег програма РТС каже да када су почели да причају о пројекту, пре три године, то је и даље била мистерија где ће се смести један гигават соларне енергије.

Објашњава да је за један мегават соларне електране потребно 1,2 хектара територије, па су се питали где ће сместили један гигават.

– Када видимо да смо дисперзовани видимо да то олакшава прикључење на мрежу и процес декарбонизације -каже Исаиловић поводом објашњења да је реч о шест градова где у којима ће бити соларне електране.

Вишкови енергије у складишта

Наводи да ће батеријска складишта решити питања балансирања и складиштења енергије.

– Закључком Владе од 10. октобра предвођено је да се граде самобалансирајуће електране са батеријским складиштима – истиче Исаиловић.

Наводи да је значајно и то да је ЕПС један од носиоца пројекта.

Соларне електране код Зајечара и Бујановаца

Једна од соларних електрана ће се градити изнад Зајечара на подручју од 800 хектара.

План је да се сагради између Салаша и Метриша, тачније између Неготина и Зајечара.

Крај око Зајечара и Неготина се раније кандидовао за постављање соларне електране, међутим, нису познате стдије које су урађене.

Зна се ипак да тај део Србије има више од 300 сунчаних дана током године.

Градоначелник Зајечара Бошко Ничић рекао је је кренула израда просторног плана електрана.

Истиче да пројекти изградње елктричне енергије у региону Зајечара доприносе енергетској сигурности Србије.

Градоначелник је рекао да велики инвеститори бирају источну Србију зато што је развијена и најавио да ће у наредним годинама проћи гасовод кроз Тимочку Крајину.

У месту Српска кућа у Бујановцу ће се такође градити једна од соларних електрана.

Заменик председника Општине Александар Милошевић каже да ће у наредних годину дана почети изградња соларних електрана.

– Креће израда просторног плана, техничке документације и докуметација о заштити животне средине – нагласио је локални званичник.

Наглашава да ће бити изграђена у року од четири године на површини од 85 хектара.

Истиче да ће градња електрана имати и велики економски значај, поред еколошког и енергетског.

Очекује значајно запошљавање локалног становништва на изградњи објеката и стручњака, домаћих добаљача, пројектаната и консултаната.

Исаиловић наводи да ће соларна енергија бити добра за локалне самоуправе јер ће плаћањем пореза директно допринети буџету.