ОВО НИСТЕ ЗНАЛИ О БОРИ: Ужасна ТРАГЕДИЈА обележила је живот човека за којим тугује цела Србија (ВИДЕО)
Легендарни функционер преминуо у 95. години.
Легенда југословенске, европске и светске кошарке Борислав Бора Станковић преминуо је данас у 95. години. Један од најцењенијих имена у свету "магичне игре под обручима", рођен је 9. јула 1925. у Бихаћу, где је живео до треће године, а онда се са родитељима, због њиховог запослења, преселио у Нови Сад.
ДА ЛИ ЋЕ СЕ ИГРАТИ ФАЈНАЛ-ФОУР: Бертомеу послао јасну ПОРУКУ!
ЈОКИЋ И САИГРАЧИ УГРОЖЕНИ ЗБОГ КОРОНЕ: Денвер нема довољно тестова за нови вирус!
ФРКА: Кошаркаши Фенера против Жељка Обрадовића, огласио се и Богдан
Иако постоји разлика у једном слову, Борислав је име добио по једном од најзначајнијих представника српског реализма, писцу Коштане и Нечисте крви Борисаву Станковићу.
Његова мајка Марија Соудил, правница из успешне породице из Брна (Моравска), живела је у Бихаћу (тада под Аустроугарском монархијом) после емиграције свог оца. Будућег супруга Василија Станковића, адвоката из Новог Сада, упознала је док су студирали у Загребу.
Ту се и родила љубав међу њима. Родитељи нису имали интересовања за спорт. Отац је волео фудбал, али није био загрижен као они који су дан почињали фудбалским причама. Борин први спорт је био тенис, у којем је као средњошколац у Новом Саду стигао до полуфинала државног првенства у том узрасту. Тенисом је наставио да се бави рекреативно све док су га ноге служиле, не заборављајући да на многа путовања широм света понесе и тениски прибор. Да није било Другог светског рата, вероватно би имао успеха и у сениорској конкуренцији.
Под окупацијом је силом прилика прешао на стони тенис и био првак Београда 1943. и 1946. Крајем рата, када му је било деветнаест година, руска војска га је заробила заједно с оцем који као присталица Драже Михаиловића није могао да избегне најгору могућу судбину.
- Мог оца је погубио ватрени одред, 5. јануара 1945. Провели смо заједно у затвору новембар и децембар 1944. Мајка је користила сваки тренутак да нас обиђе. Отац и ја смо се виђали сваког дана. Кад су ме ослобађали, загрлили смо се свом снагом. Био је то дуг и тих загрљај. Тада сам га видео последњи пут. Неколико дана касније погубљен је и бачен у обичну раку. Чак и данас не знам где је сахрањен јер његово тело, као и многа друга, није никада нађено - рекао је својевремено Борислав Бора Станковић.
