У СТРАВИЧНОЈ НЕСРЕЋИ ОСТАО ЈЕ БЕЗ НОГЕ: Кривцу је све ОПРОСТИО и тек тада схватио да је живот ЧУДО! (ФОТО)
Његова прича је ганула целу Србију, а он је својим оптимизмом, осмехом и вером у боље сутра одушевио све.
Стравична несрећа коју је имао у августу 2015. године Милошу Вуковићу променила је живот из корена. Због фудбала је живео у Аустрији, а једна посета родном Пожаревцу остала му је урезана у сећању. Код места Братинац, на њега је из супротног смера налетео аутомобил, а како би избегао директан судар Милош је нагло скренуо удесно, ударио о знак, затим пробио заштитну ограду и заједно са аутом пао са моста. Приликом удара у заштитну ограду шипка моста му је одсекла ногу. Возач који га је ударио је нестао, а мештани су га пронашли тек неколико сати након несреће. Његова прича дирмула ја и потресла целу Србију, али оно што му се десило није утицало на његову борбеност и оптимизам којим зрачи. У разговор за портал sd.rs Милош се присетио немилог догађаја, испричао нам како изгледа његов живот после несреће и орктио нам плановима за будућност.
Живот једног младог човек и професионалог фудбалера променио се у делићу секунде, а прилагођавање на новонасталу ситуацију сигурно није било ни мало лако.
- Искрен да будем, требало ми је јако мало времена јер у тим моментима најмање сам размишљао о себи. Главна брига ми је била породица. Размишљао сам како њима да што више олакшам ту ситуацију. Јер, сложићете се у животу родитеља нема ништа теже него када се нешто лоше догоди њиховом детету. Због њих сам морао да будем јак, да им докажем да живот иде даље и да ће све једног дана функционисати можда и много боље него сада – почео је причу Милош.
НЕВЕРОВАТНА СЛИЧНОСТ: Погледајте како је изгледао Нолетов чукундеда НОВАК Ђоковић! (ФОТО)
Чиме се тренутно бавиш и како изгледа један твој дан?
- Радим пуно с обзиром на то да радим два посла. Један пуно радно време у немачкој фирми за аутомобиле, а радим и као маклер за некретнине. Између свих обавеза, нађем минимум сат времена за тренинг. Некад је то у шест ујутру, некад у једанаест увече. Дневно сам у покрету шеснаест, османаест сати. Такође, тренутно приводим крају процес оснивања хуманитарне фондације која ће за циљ имати пружање помоћи особама са инвалидитетом.
Од тренутка када се догодила несрећа до доласка помоћи прошло је неколико сати. С обзиром на озбиљност задобијених повреда, изгубио си много крви али си у свесном стању превежен у болницу.
- Када сам видео да сам остао без ноге кроз главу ми је само прошло „да ли је могуће да ми се ово дешава“ и осмехнуо сам се. У животу сам имао много ситуација где сам био на корак да успем у нечему и у задњем тренутку деси се нешто што то уништи. Зато се тада и јесам насмејао јер сам на ту ситуацију гледао као на један од тих тренутака. У глави играм једну игру у којој за сада побеђујем. Увек када ме задеси нека тешка ситуација, насмејем се, погледам у небо и кажем „тестираш ме, али решићемо и то“.
Као једна од последица повреда какве си ти доживео јављају се и такозвани Фантомски болови када осећаш да те боли део тела који заправо немаш.
- Фантомски болови ми се јављају готово сваког дана, некада и по више пута. Али временом, навикао сам да живим са тим. Још док сам био у болници на опоравку, престао сам да пијем лекове. Схватио сам да је све то до главе, да психа ту игра велику улогу. Прихватио сам то као нормалну ствар и неретко се дешава да ако сам окупиран нечим другим бол ни не приметим.
Возач који је изазвао несрећу није се зауставио, продужио је својим путем без да провери у каквом си ти стању, да ли си уопште жив. Да ли ти некада он падне на памет, да ли би волео да га икада сретнеш?
- Волео бих да га упознам, да попричамо ... искрено, опростио сам му све, јер немам времена да се задржавам на тој страници. То је био тренутак непажње који је заувек променио два живота, али ако се мало дубље размисли можда је ипак променио више од два живота. Верујем да му у тренутку када се све десило ни мало није било лако да стане, вероватно је била присутна огромна доза страха. Једноставно, понекад је у животу најбоље побећи од проблема и надати се да те последице неће сустићи. Што се мене тиче, ја му желим сву срећу, само се надам да је нешто научио и да ће то пренети на наредне генерације у својој породици и да нико неће направити исту грешку – рекао је Милош.
Био си фудбалер, па је жеља да постанеш тренер очекивана.
- Велика жеља ми је да постанем тренер.У процесу је лиценца, коју због обавеза нисам стигао да завршим. Тренутно не навијам ни за кога, само за добар фудбал. Као дете сам навијао за Партизан, а Звезду волим јер је она светла тачка наше земље и донела нам је велику радост 1991. године.
Од несреће си се суочио са многим стварима, али и поред свега ни у једном тренутку ниси помишљао да одустанеш.
- Никада нисам помишљао да одустанем, одустати од борбе значи одустати од живота. Живот је јако леп, уколико око себе имамо људе које волимо и који нас воле. У мом случају главни покретачи су ми породица, девојка и људи који не могу да помогну себи. Они ми дају снагу да направим нешто у животу да могу да помогнем што већем броју људи.
Твоја животна прича никога не оставља равнодушним, а због става, позивиног размишљања, борбености и одлучности многима си мотивација.
- Драго ми је да сам мотивација људима, то ми много значи, али не због мене већ због тих људи. Од када знам за себе, све у животу покушавам да окренем у своју корист, да извлачим најбоље из свега. Тако гледам и на ово. То што сам изгубио ногу, дође ми као ветар у леђа да покажем људима да се живот не завршава уколико постанемо инвалиди, него онда када одустанемо од борбе - јасан је Милош.
Животна прича овог пре свега изузетно храброг момка и његова свакодневна борба, може свима да нам послужи као лекција. Несрећи и последицама које је она оставила он није дозволио да га спутају у плановима и сновима већ свакодневно даје све од себе за боље сутра.
Све најновије спортске вести можете да прочитате ОВДЕ.
Не заборавите да нас запратите на Инстаграму.
