САВИЋ: Свака кафана која стави карирани столњак данас мисли да је кафана, а у суштини нема душу

Селектор ватерполо репрезентације Србије Дејан Савић је београдско дете, човек о коме се мало зна о приватном животу. Не претерује у медијским наступима, не даје крупне изјаве. Играчки рејтинг је стекао у Партизану, тренерски у Црвеној звезди и репрезентацији Србије. Довољно да га воли и поштује цела земља, без навијачке опредељености на црно-беле и црвено-беле.

Савић је приватно савим природан човек, о чему сведоче и редови који следе. Редови, који су селектора Србије вратили у младост.

- Ми са Миљаковца, да кажемо, са обода престонице, стално смо говорили да „идемо до града“. Окупаш се и обучеш своје најбоље одело и идемо. То је подразумевало шетњу од Славије до Кнез Михајлове. Није било аутомобила као сада и није нам било доступно све. Знали смо да су пљескавице или на Славији или код хотела „Москва“, ту је наравно био и „Нишлија“ код Палилулске пијаце. Тада су цветали кафићи, више се није пила турска кафа, односно, домаћа, већ су сви почели да испијају еспресо. Кафане су биле праве кафане, а не ове вештачке. Данас свака кафана која стави карирани столњак мисли да је кафана, а у суштини нема душу зато што људи данас не иду у кафану да слушају музику него да буду на Фејсу и у суштини да прикажу да су били у кафани – причао је Савић за 011info.com.

Савић је открио да има ритуал приликом сваког повратка у Београд.

- Сваки пут кад се возим таксијем од аеродрома до куће питам се "Ох my Год, где ја живим!" (смех) Не шалим се, озбиљно је тако. Нисам никад размишљао о томе. Можда сам раније имао ритуал, али сада имам породицу, имам децу и враћам се њима и то је оно што жељно ишчекујем. Са друге стране, наравно да имам своју кафану и радо одлазим тамо, поготово што је у мојој згради.

А, шта највише воли у престоници...

- Волим „25. мај“ зато што ту живим. Волим недељно јутро, ту јутарњу мирноћу када сви спавају. Нема везе да ли сија сунце или је чувено новембарско мрачно београдско сивило. Једноставно, највише волим недељу ујутро у Београду и волим да возим празним улицама. Деца обично имају неке обавезе и ја морам да их возим и онда стварно уживам у томе да посматрам празне улице и једноставно гледам град. Не могу да кажем да је то ритуал, али то волим – закључио је Савић.